МИ, УДАВЉЕНИ / WE THE DROWNED

We The Drowned

(Lisa Hannigan)

We, the drowned

Hold our hollow hearted ground

Till we swallow ourselves down

Again, again

We, the ashes

We spend our days like matches

And we burned our ships as black as

The end, the end

The end, the end

We know not the fire in which we burn

But we sing and we sing and the flames go higher

We read not the pages which we turn

But we sing and we sing and we sing and we sing

Oh, we the wrong

We the sewn up and long gone

Were before and all along

Like this, like this

Like this, like this

We, the drowned

The lost and found

We are all finished again

Again, again

Ми, удављени

(Лиза Ханинган)

Ми, удављени,

бранимо наша шупља срца

док не прогутамо сами себе

поново, поново...

Ми, пепео,

проводимо дане као да смо шибице

и запалили смо наше бродове, црне

као крај, крај,

крај, крај...

Ми не знамо ништа о ватри у којој горимо,

али певамо и пламенови се уздижу високо.

Не читамо странице које окрећемо,

али певамо и певамо и певамо и певамо...

О, ми погрешни,

ми зашивени и одавно нестали

још пре а и све време

овакви, овакви,

овакви, овакви...

Ми, удављени,

изгубљени и нађени,

сви смо готови поново,

поново, поново...

(превео Гаврило Дошен)