ПОД ПРИТИСКОМ / UNDER PRESSURE

Under Pressure

(David Bowie)

Pressure pushing down on me

Pressing down on you, no man asked for

Under pressure, that burns a building down

Splits a family in two

Puts people on streets

That's OK

It's the terror of knowing what this world is about

Watching some good friends screaming "Let me out"

Pray tomorrow gets me higher

Pressure on people, people on streets

Chippin' around, kick my brains around the floor

These are the days it never rains but it pours

People on streets, people on streets

It's the terror of knowing what this world is about

Watching some good friends screaming, "Let me out"

Pray tomorrow, gets me higher and higher and high

Pressure on people, people on streets

Turned away from it all like a blind man

Sat on a fence but it don't work

Keep coming up with love but it's so slashed and torn

Why, why, why?

Love

Insanity laughs under pressure, we're cracking

Can't we give ourselves one more chance?

Why can't we give love that one more chance?

Why can't we give love, give love, give love, give love, give love, give love, give love, give love?

'Cos love's such an old fashioned word

And love dares you to care for the people on the edge of the night

And love dares you to change our way of caring about ourselves

This is our last dance

This is ourselves under pressure, under pressure, pressure

Под притиском

(Дејвид Боуви)

Притисак ме гура надоле,

притиска тебе, нико није тражио да буде

под притиском што спаљује зграде до темеља,

раздваја породице,

избацује људе на улицу...

То је у реду,

то је стах од спознаје какав је овај свет,

гледам неке добре пријатеље како вриште "пусти ме напоље!",

молим се да ме сутра подигне више,

притисак на људе, људи на улицама...

Блејим, шутирам мозак по поду,

Ово су дани кад никад не пада киша него лије

Људи на улицама, људи на улицама

То је стах од спознаје какав је овај свет,

гледам неке добре пријатеље како вриште, "Пусти ме напоље",

молим се да ме сутра подигне више и више и више,

притисак на људе, људи на улицама...

Окренуо сам се од свега као слеп човек,

сео сам на ограду, али то не пали,

стално сам давао љубав али она је тако исечена и исцепана

Зашто, зашто, зашто?

Љубав

Лудило се смеје, под притиском ми пуцамо,

зашто не можемо да дамо себи још једну шансу?

Зашто не можемо да дамо љубави још једну шансу?

Зашто не можемо да дајемо љубав, дајемо љубав,

дајемо љубав, дајемо љубав, дајемо љубав, дајемо љубав?

Јер љубав је тако старомодна реч

и љубав те изазива да ти буде стало до људи на ивици ноћи

и љубав те изазива да мењаш начин на који нам је стало до нас самих.

Ово је наш последњи плес,

ово смо ми под притиском, под притиском, притиском...

(превео: Гаврило Дошен)