ОРФЕЈ / ORPHEUS

Orpheus

(David Sylvian)

Standing firm on this stony ground

The wind blows hard

Pulls these clothes around

I harbour all the same worries as most

The temptations to leave or to give up the ghost

I wrestle with an outlook on life

That shifts between darkness and shadowy light

I struggle with words for fear that they'll hear

But Orpheus sleeps on his back still dead to the world

Sunlight falls, my wings open wide

There's a beauty here I cannot deny

And bottles that tumble and crash on the stairs

Are just so many people I knew never cared

Down below on the wreck of the ship

Are a stronghold of pleasures I couldn't regret

But the baggage is swallowed up by the tide

As Orpheus keeps to his promise and stays by my side

Tell me, I've still a lot to learn

Understand, these fires never stop

Believe me, when this joke is tired of laughing

I will hear the promise of my Orpheus sing

Sleepers sleep as we row the boat

Just you the weather and I gave up hope

But all of the hurdles that fell in our laps

Were fuel for the fire and straw for our backs

Still the voices have stories to tell

Of the power struggles in heaven and hell

But we feel secure against such mighty dreams

As Orpheus sings of the promise tomorrow may bring

Tell me, I've still a lot to learn

Understand, these fires never stop

Please believe, when this joke is tired of laughing

I will hear the promise of my Orpheus sing

Орфеј

(Дејвид Силвијан)

Док стојим чврсто на овом каменитом тлу

ветар дува јако,

одећа на мени вијори.

Држим у себи све исте бриге као и већина,

искушење да одем или да одустанем од духова.

Рвем се са погледом на живот

који се мења од таме до осенченог светла.

Борим се са речима из страха да ће их чути,

али Орфеј спава на леђима и даље мртав за свет.

Вече пада, крила су ми широм раширена,

овде има лепоте, не могу да порекнем.

На степеништу је толико флаша које се котрљају

и разбијају, а људе које сам познавао никад није било брига.

Тамо доле, на олупини брода налази се

упориште задовољстава због којих не могу да жалим,

али пртљаг ми је прогутала плима

док се Орфеј држи свога обећања и остаје поред мене.

Реци ми, имам још много тога да научим,

схвати, ове ватре се никада не гасе.

Веруј ми, кад се ова шала умори од смејања

чућу обећање да ће мој Орфеј да пева.

Спавачи спавају док ми весламо у чамцу,

само смо ти, време и ја изгубли наду,

али све препоне које су нам пале у крило

биле су као потпала за ватру и кап за нашу чашу.

Ипак, гласови имају приче да испричају

о борби за власт у рају и у паклу,

али ми се осећамо безбедно од таквих јаких снова

док Орфеј пева о обећању које ће сутрашњица можда донети.

Реци ми, имам још много тога да научим,

схвати, ове ватре се никада не гасе.

Молим те, веруј, кад се ова шала умори од смејања

чућу обећање да ће мој Орфеј да пева.

(превео Гаврило Дошен)