ДИВАН ЧАС / L'HEURE EXQUISE

L’Heure exquise

(Paul Verlaine)

La lune blanche

Luit dans les bois;

De chaque branche

Part une voix

Sous la ramée...

Ô bien aimée.

L'étang reflète,

Profond miroir,

La silhouette

Du saule noir

Où le vent pleure...

Rêvons, c'est l'heure.

Un vaste et tendre

Apaisement

Semble descendre

Du firmament

Que l'astre irise...

C'est l'heure exquise.

Диван час

(Пол Верлен)

У шуми блиста

месец бели,

од сваког листа

глас се сели

кроз снене гране...

О моје лане.

У дно огледала

смирене баре

сенка је пала

врбе старе

где ветар зове…

Час је за снове.

Бескрајна сада

мека тишина

као да пада

озго с висина

где звезда сја се...

То диван час је.

(превод: ???)