If you could read my mind
If
you could read my mind, love,
What
a tale my thoughts could tell.
Just
like an old time movie,
'Bout
a ghost from a wishing well.
In
a castle dark or a fortress strong,
With
chains upon my feet.
You
know that ghost is me.
And
I will never be set free
As
long as I'm a ghost that you can't see.
If
I could read your mind, love,
What
a tale your thoughts could tell.
Just
like a paperback novel,
The
kind the drugstores sell.
Then
you reached the part where the heartaches come,
The
hero would be me.
But
heroes often fail,
And
you won't read that book again
Because
the ending's just too hard to take!
I'd
walk away like a movie star
Who
gets burned in a three way script.
Enter
number two:
A
movie queen to play the scene
Of
bringing all the good things out in me.
But
for now, love, let's be real;
I
never thought I could feel this way
And
I've got to say that I just don't get it.
I
don't know where we went wrong,
But
the feeling's gone
And
I just can't get it back.
If
you could read my mind, love,
What
a tale my thoughts could tell.
Just
like an old time movie,
'Bout
a ghost from a wishing well.
In
a castle dark or a fortress strong.
With
chains upon my feet.
But
stories always end,
And
if you read between the lines,
You'd
know that I'm just tryin' to understand
The
feelin's that you lack.
I
never thought I could feel this way
And
I've got to say that I just don't get it.
I
don't know where we went wrong,
But
the feelin's gone
And I just can't get it back!
Кад
би могла да ми читаш мисли
(Гордон
Лајтфут)
Кад
би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву
би ти причу оне испричале...
Баш
као у старом филму,
о
духу из бунара жеља.
У
замку мрачном или тврђави јакој,
с
ланцима на ногама.
Знаш
да сам тај дух ја.
И
никад нећу бити слободан,
док
сам дух ког не видиш.
Кад
бих могао да ти читам мисли, љубави,
какву
би ми причу оне испричале...
Баш
као у џепним романима,
што
се продају по самопослугама.
Онда
долазиш до дела где почиње патња,
ту
сам херој ја.
Али,
хероји гину,
а
ти нећеш прочитати ту књигу поново,
јер
крај ти је сувише тежак!
Отићи
ћу као филмски глумац
који
страда у сценарију о троуглу.
Улази
број два:
Филмска
звезда која игра сцену
у
којој извлачи оно најбоље у мени.
Али,
за сада, љубави, будимо реални.
Никад
нисам мислио да ћу се осећати овако
и
морам да кажем да просто не схватам.
Не
знам где смо погрешили,
али
осећање је нестало
и
ја једноставно не могу да га вратим.
Кад
би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву
би ти причу оне испричале...
Баш
као у старом филму,
о
духу из бунара жеља.
У
замку мрачном или тврђави јакој,
с
ланцима на ногама.
Али,
приче се увек завршавају
и,
ако читаш између редова,
знаћеш
да само покушавам да разумем
осећања
која ти недостају.
Никад
нисам мислио да ћу се осећати овако
и
морам да кажем да просто не схватам.
Не
знам где смо погрешили,
али
осећање је нестало
и
ја једноставно не могу да га вратим.
(превео
Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment