Saturday, February 18, 2012

ЦЕЛО МОЈЕ СРЦЕ / ALL OF MY HEART


All of My Heart

Once upon a time when we were friends
I gave you my heart the story ends
No happy ever after now we're friends

Wish upon a star if that might help
The stars collide if you decide
Wish upon a star if that might help

What's it like to have loved
and to lose her touch
What's it like to have loved
and to lose that much

Well I hope and I pray that maybe someday
You'll walk in the room with my heart
Add and subtract but as a matter of fact
Now that you're gone I still want you back

Remembering
Surrendering
Remembering that part
All of my heart
All of my heart

Spilling up in silk and coffee lace
You hook me up a rendezvous at your place
Your lipstick and your lip-gloss seals my fate

Sentimental powers might help you now
But skip the hearts and flowers skip the ivory towers
You'll be disappointed and I'll lose a friend

No I won't be told
there's a crock of gold
at the end of the rainbow
Or that pleasure and pain
sunshine and rain might
make this love grow

But I hope and I pray that maybe someday
You'll walk in the room with my heart
Add and subtract but as a matter of fact
Now that you're gone I still want you back

Remembering
Surrendering
Remembering that part
All of my heart
All of my heart

Well I hope and I pray that maybe someday
You'll walk in the room with my heart
And I shrug and I say that maybe today
You'll come home soon

Surrendering
Remembering
Surrendering that heart
All of my heart


Цело моје срце
(Мартин Фрај)

Некада давно, кад смо били пријатељи,
дао сам ти срце, крај приче.
Нема „срећно до краја живота“, сад смо пријатељи.

Пожелео бих на звезду падалицу кад би то помогло,
звезде се сударају ако ти одлучиш.
Пожелео бих на звезду падалицу кад би то помогло.

Како изгледа кад си волео,
а изгубио њен додир?
Како изгледа кад си волео,
а изгубио толико много?

Па, надам се и молим да ћеш можда једног дана
доћи с мојим срцем.
Сабирам и одузимам, али у ствари,
сад кад си отишла и даље желим да се вратиш.

Сећајући се,
предајући се,
сећајући се тог дела,
целог мог срца.
Целог мог срца.

Појавила си се у свили и чипки
на рандевуу код тебе.
Твој руж и твој сјај за усне запечатили су ми судбину.

Знаш, сентименталне моћи могу да помогну,
али прескочи срца и цвеће, прескочи кулу од слоноваче.
Ти ћеш се разочарати, а ја ћу изгубити пријатељицу.

Нећу да слушам
како има ћуп на крају дуге,
или како задовољство и бол,
сунце и киша,
могу да развију ову љубав.

Али, надам се и молим да ћеш можда једног дана
доћи с мојим срцем.
Сабирам и одузимам, али у ствари,
сад кад си отишла и даље желим да се вратиш.

Сећајући се,
предајући се,
сећајући се тог дела,
целог мог срца.
Целог мог срца.

Па, надам се и молим да ћеш можда једног дана
доћи с мојим срцем.
И слежем раменима и кажем себи можда ћеш данас,
доћи кући, ускоро.

Предајући се,
сећајући се,
предајући то срце,
цело моје срце.

(превео Гаврило Дошен)

Thursday, February 16, 2012

ШУГАВА ВРЕМЕНА / SOUR TIMES



Sour Times

To pretend no one can find
The fallacies of morning rose
Forbidden fruit, hidden eyes
Courtesies that I despise in me
Take a ride, take a shot now

'Cause nobody loves me
It's true
Not like you do

Covered by the blind belief
That fantasies of sinful screens
Bear the facts, assume the dye
End the vows, no need to lie, enjoy
Take a ride, take a shot now

'Cause nobody loves me
It's true
Not like you do

Who am I, what and why?
'Cause all I have left is my memories of yesterday
Oh these sour times

'Cause nobody loves me
It's true
Not like you do

After time the bitter taste
Of innocence, decent or race
Scattered seeds, buried lives
Mysteries of our disguise revolve
Circumstance will decide...

'Cause nobody loves me
It's true
Not like you do

'Cause nobody loves me
It's true
Not like you
Nobody loves... me
It's true
Not, like, you... do


Шугава времена
(Бет Гибонс)

Претвараћу се да нико не може да нађе
грешку у јутарњој ружи
забрањеном воћу, скривеним очима,
љубазностима које презирем код себе.
Провозаћу се, попићу једну сад.

Јер нико ме не воли,
истина је,
не као ти.

Прекривен слепим веровањем
да фантазије грешних екрана
садрже чињенице, претпостављају боју,
окончавају завете, нема потребе да се лаже, уживај.
Провозаћу се, попићу једну сад.

Јер нико ме не воли,
истина је,
не као ти.

Ко сам, шта и зашто?
Јер све што ми је остало су сећања од јуче
и ова шугава времена.

Јер нико ме не воли,
истина је,
не као ти.

После извесног времена горак укус
невиности, порекла или расе,
разбацаног семена, закопаних живота.
Мистерије наших маски окрећу се,
околности ће одлучити...

Јер нико ме не воли,
истина је,
не као ти.

Јер нико ме не воли,
истина је,
не као ти.
Нико не воли... мене
истина је
Не... као... ти.

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, February 14, 2012

МОЈА ДРАГА / MY VALENTINE


My Valentine

What if it rained?
We didn't care,
She said that someday soon
the sun was gonna shine.
And she was right,
this love of mine,
My Valentine.

As days and nights
would pass me by,
I tell myself that I was waiting for a sign.
Then she appeared,
a love so fine,
My Valentine.

And I will love her for life.
And I will never let a day go by
without remembering the reasons why
she makes me certain that I can fly.

And so I do,
without a care,
I know that someday soon
the sun is gonna shine.
And she'll be there,
This love of mine,
My Valentine.


Моја драга

Шта ако падне киша?
Није нас било брига,
она је рекла да ће ускоро
сунце засијати.
И била је у праву,
та љубав моја,
моја драга.

Док су дани и ноћи
пролазили крај мене,
говорио сам себи да чекам знак.
Онда се она појавила,
та љубав дивна,
моја драга.

И волећу је, док сам жив.
И нећу пустити да прође дан
а да се не сетим зашто сам
због ње сигуран да могу да летим.

И то и радим,
без иједне бриге,
змам да ће ускоро
сунце засијати.
И она ће бити ту,
та љубав моја,
моја драга.

(превео Гаврило Дошен)

Saturday, January 28, 2012

КАД БИХ МОГАО ДА БУДЕМ ГДЕ СИ / IF I COULD BE WHERE YOU ARE


If I Could Be Where You Are
(Roma Ryan)


Where are you this moment
Only in my dreams
You're missing, but you're always
a heartbeat from me.

I'm lost now without you.
I don't know where you are.
I keep watching,
I keep hoping,
but time keeps us apart.

Is there a way I can find you?
Is there a sign I should know?
Is there a road I could follow,
to bring you back home?

Winter lies before me,
Now you're so far away
In the darkness of my dreaming
The light of you will stay

If I could be close beside you,
If I could be where you are,
If I could reach out and touch you,
And bring you back home.

Is there a way I can find you?
Is there a sign I should know?
Is there a road I could follow,
to bring you back home?

To me...


Кад бих могао да будем где си
(Рома Рајан)


Где си сада,
само у мојим сновима.
Нема те, али ти си увек
само на један откуцај срца
од мене.

Изгубљен сам без тебе,
не знам где си.
Гледам, надам се,
али нас време
држи раздвојене.

Има ли начина да те пронађем?
Има ли неки знак за који треба да знам?
Има ли пута који треба да следим,
да те вратим кући?

Зима је преда мном,
сад си тако далеко.
У тами мојих снова
остаће твоје светло.

Кад бих могао да ти будем близу,
кад бих могао да будем где си,
кад бих могао да пружим руку
и дотакнем те
и вратим те кући.

Има ли начина да те пронађем?
Има ли неки знак за који треба да знам?
Има ли пута који треба да следим,
да те вратим кући?

Мени...

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, January 3, 2012

НИ ЖИВА ДУША МЕ НЕ ЗОВЕ / KEIN SCHWEIN RUFT MICH AN


Kein Schwein ruft mich an

Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Solange ich hier wohn’,
ist es fast wie Hohn,
schweigt das Telefon.

Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Und ich frage mich,
denkt gelegentlich
jemand mal an mich?

Den Zustand find’ ich höchst fatal,
für heut’ge Zeiten nicht normal,
wo jeder nur darüber klagt,
das Telefon an Nerven nagt.
Ich traue mich kaum mehr aus der Tür,
denn stets hab’ ich vermutet,
dass, kaum dass ich das Haus verlass’
es klingelt oder tutet.

Doch...
Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich...

Vielleicht, dass manche mich
im Land der Dänen wähnen.
Oder fern von hier,
wo die Hyänen gähnen.

Denn...
Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Doch liegt es nicht an mir,
ich zahle monatlich die Telefongebühr.

Das war für mich kein Zustand mehr.
Es musste eine Lösung her!
Das war für mich sofort
der Anrufbeantworter.
Und als ich dann nach Hause kam,
war ich vor Glück und Freude lahm.
Es blinkt mir froh der Apparat,
dass jemand angerufen hat.

Die süße Stimme einer Frau
verrät mir und erzählt:
“Verzeihen Sie mein werter Herr,
ich habe mich verwählt.”

Ни жива душа ме не зове

Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
Од како живим овде,
као да ми се неко подсмева,
телефон је нем.

Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
И питам се
да ли ико бар понекад
помисли на мене?

Мислим да је ситуација фатална,
за ово време ненормална,
кад се сви само жале
како им телефон кида живце.
Једва се усуђујем да изађем напоље,
јер сам увек сумњао
да чим нисам у кући,
он зазвони или запишти.

Ипак...
Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене...

Можда неки мисле
да сам отишао у државу Данску,
или далеко одавде,
где хијене зевају.

Јер...
Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
Али, то није моја кривица
- плаћам рачун сваког месеца!

То више нисам могао да поднесем,
морало је да постоји неко решење!
Одмах сам схватио да је за мене
то телефонска секретарица.
И тако, кад сам дошао кући
преплавила ме је срећа и радост.
Весело трепћући, секретарица рече
да ме је неко звао.

Љупки женски глас
издаде ме и рече:
„Извините господине,
погрешан број“.

(превео Гаврило Дошен)