Tuesday, January 3, 2012

НИ ЖИВА ДУША МЕ НЕ ЗОВЕ / KEIN SCHWEIN RUFT MICH AN


Kein Schwein ruft mich an

Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Solange ich hier wohn’,
ist es fast wie Hohn,
schweigt das Telefon.

Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Und ich frage mich,
denkt gelegentlich
jemand mal an mich?

Den Zustand find’ ich höchst fatal,
für heut’ge Zeiten nicht normal,
wo jeder nur darüber klagt,
das Telefon an Nerven nagt.
Ich traue mich kaum mehr aus der Tür,
denn stets hab’ ich vermutet,
dass, kaum dass ich das Haus verlass’
es klingelt oder tutet.

Doch...
Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich...

Vielleicht, dass manche mich
im Land der Dänen wähnen.
Oder fern von hier,
wo die Hyänen gähnen.

Denn...
Kein Schwein ruft mich an.
Keine Sau interessiert sich für mich.
Doch liegt es nicht an mir,
ich zahle monatlich die Telefongebühr.

Das war für mich kein Zustand mehr.
Es musste eine Lösung her!
Das war für mich sofort
der Anrufbeantworter.
Und als ich dann nach Hause kam,
war ich vor Glück und Freude lahm.
Es blinkt mir froh der Apparat,
dass jemand angerufen hat.

Die süße Stimme einer Frau
verrät mir und erzählt:
“Verzeihen Sie mein werter Herr,
ich habe mich verwählt.”

Ни жива душа ме не зове

Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
Од како живим овде,
као да ми се неко подсмева,
телефон је нем.

Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
И питам се
да ли ико бар понекад
помисли на мене?

Мислим да је ситуација фатална,
за ово време ненормална,
кад се сви само жале
како им телефон кида живце.
Једва се усуђујем да изађем напоље,
јер сам увек сумњао
да чим нисам у кући,
он зазвони или запишти.

Ипак...
Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене...

Можда неки мисле
да сам отишао у државу Данску,
или далеко одавде,
где хијене зевају.

Јер...
Ни жива душа ме не зове.
Нико се не интересује за мене.
Али, то није моја кривица
- плаћам рачун сваког месеца!

То више нисам могао да поднесем,
морало је да постоји неко решење!
Одмах сам схватио да је за мене
то телефонска секретарица.
И тако, кад сам дошао кући
преплавила ме је срећа и радост.
Весело трепћући, секретарица рече
да ме је неко звао.

Љупки женски глас
издаде ме и рече:
„Извините господине,
погрешан број“.

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment