ОКРУТНА СУДБИНО / CRUDA SORTE

Cruda sorte

(Cavatina from Act I, scene 2 of the opera L'Italiana in Algeri by Gioacchino Rossini, libretto by Angelo Anelli)

 

Isabella has come to Algeria to find her love Lindoro. However, she has been in a shipwreck and the Algerian pirates are planning to take her to become part of the harem of the Bey of Algiers. She comments that she is only in this danger because of her great love for Lindoro, but she goes on to state that the pirates are only men and therefore, no challenge to her wits.

 

Cruda sorte! Amor tiranno!

Questo æ il premio di mia fé:

Non v'è orror, terror, né affanno

Pari a quel ch'io provo in me.

Per te solo, o mio Lindoro,

Io mi trovo in tal periglio.

Da chi spero, oh Dio, consiglio?

Chi confort mi dara?

 

Qua ci vuol disinvoltura.

Non più smanie, né paura;

Di coraggio è tempo adesso,

Or chi sono si vedrà.

Già so per pratica

Qual sia l'effetto

D'un sguardo languido,

D'un sospiretto...

So a domar gli uomini

Come si fa.

Sien dolci o ruvidi

Sien flemma o foco,

Son tutti simili

A presso a poco...

Tutti la chiedono,

Tutti la bramano

Da vaga femmina

Felicità.

Окрутна судбино

(Каватина из првог чина, друга сцена опере „Италијанка у Алжиру“, Ђоакина Росинија, либрето Анђело Анели)

 

Изабела је пошла у Алжир да пронађе своју љубав Линдора. Међутим, на путу је доживела бродолом и пала у руке алжирских пирата, који планирају да је продају у харем тамошњег бега. Она се јада да је у тој опасности једино због своје велике љубави према Линдору, али  се теши да су пирати ипак само мушкарци и да стога не представљају велики изазов за њену памет:

 

Окрутна судбино! Тирански Купидоне!

Зар је то награда за моју верност?

Нема те страве, ужаса ни муке

једнаких ономе што осећам у себи.

Само за тебе, мој Линдоро,

у таквој сам опасности.

Од кога, о Боже, да се надам савету?

Ко ће ми пружити утеху?

 

Овде се тражи лакоћа,

нема више жудње, ни страха,

сад је време за храброст,

сад ће се видети ко сам.

Већ знам из искуства

какво дејство има

чежњив поглед,

благи уздах...

Знам како да припитомим мушкарце,

како се то ради.

Фини или груби,

хладни или ватрени,

сви су они

помало исти.

Сви они траже,

сви жуде за том

нејасном женском

срећом.

(превео Гаврило Дошен)