Тужна је недеља са стотину
белих цветова
Чекао сам те, драга моја, с молитвом у цркви
Тог недељног преподнева снови су ми јурили кроз главу
Кочије моје жалости вратиле су се без тебе. Од сада
свака је недеља суморна
Сузе су ми једино пиће, мој хлеб је јад
Тужна је недеља
Последње
недеље, љубљена, дођи ми
Свештеник ће бити тамо, сандук, одар, покров
Тамо ће чекати и цвет, цвет и ковчег
Под расцветалим дрвећем кренућу на последње путовање
Моје очи ће бити отворене да те виде последњи пут
Не плаши се мојих очију, благосиљам те и у својој смрти