ТУЖНА ЈЕ НЕДЕЉА / SZOMORÚ VASÁRNAP

Szomorú vasárnap

(László Jávor)

Szomorú vasárnap száz fehér virággal

Vártalak kedvesem templomi imával

Álmokat kergető vasárnap délelőtt

Bánatom hintaja nélküled visszajött

Azóta szomorú mindig a vasárnap

Könny csak az italom kenyerem a bánat...

Szomorú vasárnap

Utolsó vasárnap kedvesem gyere el

Pap is lesz, koporsó, ravatal, gyászlepel

Akkor is virág vár, virág és – koporsó

Virágos fák alatt utam az utolsó

Nyitva lesz szemem hogy még egyszer lássalak

Ne félj a szememtől holtan is áldalak...

Utolsó vasárnap

Тужна је недеља

(Ласло Јавор)

Тужна је недеља са стотину белих цветова
Чекао сам те, драга моја, с молитвом у цркви
Тог недељног преподнева снови су ми јурили кроз главу
Кочије моје жалости вратиле су се без тебе.
Од сада свака је недеља суморна
Сузе су ми једино пиће, мој хлеб је јад

Тужна је недеља

Последње недеље, љубљена, дођи ми
Свештеник ће бити тамо, сандук, одар, покров
Тамо ће чекати и цвет, цвет и ковчег
Под расцветалим дрвећем кренућу на последње путовање
Моје очи ће бити отворене да те виде последњи пут
Не плаши се мојих очију, благосиљам те и у својој смрти

Последње недеље

(превео Никола Сретеновић)