Воскресенье
Сумрак воскресный без
сна мучит жизнь меня
В вихре теней
прошлых лет не дожить мне дня
Занавес чёрный,
печальный сошёл с небес
В белом саду
забрели мы в дремучий лес
Верю, что ангелы
мне тебя не вернут
Знают они грустно
как без тебя мне тут
В воскресенье
Не зажигайте
свечей, пусть молчит хорал
Тех, кто нас знал,
верят, что нам лучше там
Смерть не мечта,
пробужденья не стану ждать
Всю свою нежность
хочу я тебе отдать
В воскресенье
Недеља
(Северија Јанушаускајте)
Сумрак у недељу, мучи ме живот без сна,
у вихору сенки прошлости нећу доживети дан.
Црна завеса туге спустила се с неба
У белом врту обрели смо се у мрачној шуми.
Слутим да ми те анђели неће вратити,
а знају како ми је тужно без тебе овде
Недељом.
Не палите свеће, нека песма замукне,
сви који су нас знали нек мисле да нам је боље тамо.
Смрт није сан, буђење не чекам,
сву своју нежност желим да ти дам
Недељом.
(хвала Татјани Пронић и Татјани
Стефановић на руском тексту)
No comments:
Post a Comment