НЕГДЕ ДРУГДЕ / ALTROVE

Altrove

(Marco Castoldi)

Però, (cosa vuol dire però)

mi sveglio col piede sinistro, quello giusto.
Forse già lo sai che a volte la follia
sembra l’unica via per la felicità

C’era una volta un ragazzo chiamato pazzo
e diceva: “sto meglio in un pozzo che su un piedistallo!”

Oggi indosso la giacca dell’anno scorso
che così mi riconosco, ed esco

Dopo i fiori piantati quelli raccolti
quelli regalati e quelli appassiti…

Ho deciso di perdermi nel mondo
anche se sprofondo
lascio che le cose mi portino altrove
non importa dove, non importa dove

Io, un tempo era semplice
ma ho sprecato tutta l’energia per il ritorno
Lascio le parole non dette e prendo tutta la Cosmogonia
e la butto via e mi ci butto anch’io

Sotto le coperte che ci sono le bombe,
è come un brutto sogno che diventa realtà

Ho deciso di perdermi nel mondo
anche se sprofondo
applico alla vita i puntini di sospensione
che nell’incosciente non c’è negazione

Un ultimo sguardo commosso all’arredamento
e chi si è visto, s’é visto

Svincolarsi dalle convinzioni dalle pose e dalle posizioni

Lascio che le cose mi portino altrove, altrove, altrove...

Негде другде

(Марко Кастолди)

Међутим (шта међутим значи),

устао сам на леву ногу, ону праву.

Можда већ знаш да понекад лудило

изгледа као једини пут ка срећи.

Био једном један дечак звани лудак,

који је говорио:„боље ми је у бунару, него на пиједесталу!“

Данас носим јакну од прошле године,

јер у њој препознајем себе и излазим...

После цвећа које је посађено, које сам брао,

које сам поклањао, које је увенуло,

Одлучио сам да се изгубим у свету,

иако дубоко у себи

пуштам ствари да ме воде негде другде,

није важно где, није важно где...

Једном сам био једноставан,

али истрошио сам сву енергију на повратак.

Остављам неизречене речи и узимам све о постанку света

и бацам све то и бацам и себе с тим.

Испод покривача налазе се бомбе,

то је као ружан сан који постаје стварност.

Одлучио сам да се изгубим у свету,

иако дубоко у себи

пријављујем се за живот и три тачке неизвесности,

јер у несвесном нема негације.

Последњи поглед пао је на намештај

и шта смо видели, видели смо.

Ослобађам се од убеђења и од поза и од позиција,

Пуштам ствари ствари да ме воде негде другде,

негде другде, негде другде...

(превео Гаврило Дошен)