Staubkorn
Das Ticken der Zeit anhalten
Zu spät bin ich schon
Wieder da, wo ich angefangen habe
Sekunden, sie rennen davon
Ich bin bereit und trage meine Bürde
Sowieso schon alles verlorn
Wenn nur die Sonne verweilen würde
Was ich mir wünschte
Löst sich nun auf in Nichts
Ein Staubkorn verrann - im Letzten!
Den Spiegel angehaucht
Nichts zu sehn am Horizont
Gefehlt hat ihr das Funkeln
Der Flugzeuge im Dunkeln
Kontrolle und Macht
Ganze Imperien haben wir uns erdacht
Alles wird brennen lichterloh
Es bleibt nur der Staub – im Letzten!
Честица прашине
(Херберт
Гронемајер)
Зауставите
откуцаје сата,
већ
добрано касним.
Тамо
одакле сам кренуо
секунде
су побегле.
Спреман
сам да носим свој терет,
ионако
је све изгубљено,
кад би
бар сунце остало.
Оно што
ја желим
сада се
претапа у ништавило.
И
честица прашине је нестала – на крају!
Огледало
је замагљено
и нема
ничег да се види на хоризонту.
Пропустио
си да видиш сјај
светла
авиона у мраку.
Контрола
и власт,
створили
смо читаве империје због тога.
Све ће
изгорети у јарком пламену,
само ће
прашина остати – на крају!
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment