Monday, May 2, 2011

ВЕЧЕ ПАДА / EVENING FALLS

Evening Falls

When the evening falls and the daylight is fading,
from within me calls - could it be I am sleeping?
For a moment I stray, then it holds me completely.
Close to home  - I cannot say.
Close to home - feeling so far away.

As I walk the room there before me a shadow
from another world where no other can follow.
Carry me to my own, to where I can cross over...
Close to home - I cannot say.
Close to home - feeling so far away.

Forever searching; never right,
I am lost in oceans of night.
Forever hoping I can find memories,
those memories I left behind.

Even though I leave will I go on believing
that this time is real - am I lost in this feeling?
Like a child passing through, never knowing the reason.
I am home - I know the way.
I am home- feeling oh! so far away.


Вече пада
(Рома Рајан)

Кад вече пада и дан бледи,
из мене дозива – је ли могуће да сањам?
На трен одлутам, а онда ме обузме потпуно.
Близу куће – не могу да кажем.
Близу куће  а тако далеко.

Док улазим у собу преда мном је сенка
из другог света, где нико не иде.
Носи ме мојима, тамо где могу да пређем...
Близу куће – не могу да кажем.
Близу куће  а тако далеко.

Вечито тражим, никад нисам у праву,
изгубљена у океанима ноћи.
Вечито се надам да ћу наћи сећања,
која сам оставила иза себе.

Иако одлазим, хоћу ли и даље веровати
да је овог пута стварно
– јесам ли изгубљена у том осећању?
Као дете пролазим, никад не знам разлог.
Код куће сам – знам пут.
Код куће сам – а тако далеко.

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment