Evening Falls
When
the evening falls and the daylight is fading,
from
within me calls - could it be I am sleeping?
For a
moment I stray, then it holds me completely.
Close
to home - I cannot say.
Close
to home - feeling so far away.
As I
walk the room there before me a shadow
from
another world where no other can follow.
Carry
me to my own, to where I can cross over...
Close
to home - I cannot say.
Close
to home - feeling so far away.
Forever
searching; never right,
I am
lost in oceans of night.
Forever
hoping I can find memories,
those
memories I left behind.
Even
though I leave will I go on believing
that
this time is real - am I lost in this feeling?
Like a
child passing through, never knowing the reason.
I am
home - I know the way.
I am
home- feeling oh! so far away.
Вече
пада
(Рома
Рајан)
Кад
вече пада и дан бледи,
из мене
дозива – је ли могуће да сањам?
На трен
одлутам, а онда ме обузме потпуно.
Близу
куће – не могу да кажем.
Близу
куће – а тако далеко.
Док
улазим у собу преда мном је сенка
из
другог света, где нико не иде.
Носи ме
мојима, тамо где могу да пређем...
Близу
куће – не могу да кажем.
Близу
куће – а тако далеко.
Вечито
тражим, никад нисам у праву,
изгубљена
у океанима ноћи.
Вечито
се надам да ћу наћи сећања,
која
сам оставила иза себе.
Иако
одлазим, хоћу ли и даље веровати
да је
овог пута стварно
– јесам
ли изгубљена у том осећању?
Као
дете пролазим, никад не знам разлог.
Код
куће сам – знам пут.
Код
куће сам – а тако далеко.
(превео
Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment