ЗАТВОРИМ ОЧИ И БРОЈИМ ДО ДЕСЕТ / I CLOSE MY EYES AND COUNT TO TEN

I close my eyes and count to ten

(Clive Westlake)

It isn’t the way that you look

And it isn’t the way that you talk

It isn’t the things that you say or do

Make me want you so

It is nothing to do with the wine

Or the music that’s flooding my mind

But never before have I been so sure

You’re the someone I dreamed I would find

It’s the way you make me feel

The moment I am close to you

It’s a feeling so unreal

Somehow I can’t believe its true

The pounding I feel in my heart

The hoping that we’ll never part

I can’t believe this is really happening to me

I close my eyes and count to ten

And when I open them you’re still here

I close my eyes and count again

I can’t believe it but you’re still here

We were strangers a moment ago

With a few dreams but nothing to show

The world was a place

With a frown on its face

And tomorrow was just, I don’t know

But the way you make me feel

The moment I am close to you

Makes today seem so unreal

Somehow I can’t believe its true

Tomorrow will you still be here?

Tomorrow will come but I fear

That what is happening to me

Is only a dream

I close my eyes and count to ten

And when I open them you’re still here

I close my eyes and count again

I can’t believe it but you’re still here

Затворим очи и бројим до десет

(Клајв Вестлејк)

Није због тога како изгледаш

и није због тога како говориш,

није због ствари које кажеш или радиш

да те желим толико.

Нема то никакве везе с вином

или музиком која ми плави мисли,

јер никад пре нисам био тако сигуран

да си ти она коју сам сањао да ћу пронаћи.

То је због тога како се осећам

оног трена кад сам близу тебе.

То је толико нестварно

да не могу да верујем да је тако.

Лупање срца које осећам,

нада да се никад нећемо растати,

не могу да верујем да ми се то стварно догађа.

Затворим очи и бројим до десет

и кад их отворим ти си још ту.

Затворим очи и бројим поново,

не могу да верујем, али још си ту.

Били смо странци до малопре,

с нешто снова, али ничим конкретним.

Свет је био место с намрштеним лицем,

а сутра је било само... не знам.

Али то како се осећам

оног трена кад сам близу тебе

чини да данас постане нестварно,

некако не верујем да постоји.

Хоћеш ли сутра још бити ту?

Сутра ће доћи, а ја се бојим

да је ово што ми се догађа само сан.

Затворим очи и бројим до десет

и кад их отворим ти си још ту.

Затворим очи и бројим поново,

не могу да верујем, али још си ту.

(превео Гаврило Дошен)