I FORBID / ЗАБРАЊУЈЕМ

Забрањујем

(Милан Младеновић)

Ово је ноћ која купа се у светлу,

на подлози тамној блистају наше очи.

Ово је ноћ која мирише на истину,

када кажем како сам био наиван.

Забрањујем

све оне замке ваше подлости.

Забрањујем

да додир зависти и болести буде крај,

ово не сме бити крај

ово не сме бити крај...

Чује се звук који подсећа на хук

из дубине шума,

руши се стабло по стабло

по стабло, по стабло.

Умире зид од плача

умире сам, умире бештија.

Забрањујем

све оне замке ваше подлости.

Забрањујем

да додир зависти и болести буде крај,

ово не сме бити крај

ово не сме бити крај...

I forbid

(Milan Mladenović)

This is the night that bathes in light,

our eyes are shining on the dark background.

This is the night that smells of truth,

when I say how naive I was.

I forbid

all those traps of your treachery.

I forbid

a touch of envy and disease to be the end,

this must not be the end,

this must not be the end...

A sound is heard that reminds of a hoot

from the depth of forests

a trunk after trunk

after trunk is falling down.

The wailing wall is dying

it’s dying alone, the beast is dying.

I forbid

all those traps of your treachery.

I forbid

a touch of envy and disease to be the end,

this must not be the end,

this must not be the end...

(translated by Gavrilo Došen)