МЕНТАЛНО / MENTALLY

Ментално

(Срђан Гојковић)

Она делује у таласима, не зна ко сам ја.

Зашто никад нисам одрастао нико не схвата.

Хајде мама, хајде мама реци ко сам ја,

зашто тако често мислим да сам девојка?

Ментално ретардирана особа...

Ментално, ја сам ментално ретардиран...

Mentally

(Srđan Gojković)

She operates in waves, doesn’t know who I am.

Why I’ve never grown up, nobody understands.

C’mon mom, c’mon mom, tell me who I am,

why I so often think I’m a girl?

Mentally retarded person...

Mentally, I’m mentally retarded...

(translated by Gavrilo Došen)

ПА ДОБРО? ОТИЋИ ЋУ ДАЛЕКО / EBBEN? NE ANDRÒ LONTANA

Ebben? Ne andrò lontana

(Luigi Illica)

Ebben? Ne andrò lontana,

Come va l'eco della pia campana,

Là, fra la neve bianca;

Là, fra le nubi d'ôr;

Laddóve la speranza, la speranza

È rimpianto, è rimpianto, è dolor!

O della madre mia casa gioconda,

La Wally ne andrà da te, da te

Lontana assai, e forse a te,

E forse a te, non farà mai più ritorno,

Nè più la rivedrai!

Mai più, mai più!

Ne andrò sola e lontana,

Come l'eco è della pia campana,

Là, fra la neve bianca;

Ne andrò, ne andrò sola e lontana!

E fra le nubi d'ôr!

Па добро? Отићи ћу далеко

(Луиђи Илика)

Па добро? Отићи ћу далеко,

као ехо црквених звона,

тамо, на далеки снег бели,

тамо, међу облаке од злата.

Тамо где је нада, где је нада

само кајање и жалост!

О, из радосне куће моје мајке

Ла Воли ће отићи од тебе, од тебе.

Довољно далеко, и можда се теби

и можда се теби никад неће вратити

и никад је више нећеш видети!

Никад више, никад више!

Отићи ћу сама и далеко,

као ехо црквених звона,

тамо, на далеки снег бели,

тамо, међу облаке од злата.

Отићи ћу, отићи ћу сама и далеко,

међу облаке од злата!

(превео Гаврило Дошен)

ЗАТВОРИМ ОЧИ И БРОЈИМ ДО ДЕСЕТ / I CLOSE MY EYES AND COUNT TO TEN

I close my eyes and count to ten

(Clive Westlake)

It isn’t the way that you look

And it isn’t the way that you talk

It isn’t the things that you say or do

Make me want you so

It is nothing to do with the wine

Or the music that’s flooding my mind

But never before have I been so sure

You’re the someone I dreamed I would find

It’s the way you make me feel

The moment I am close to you

It’s a feeling so unreal

Somehow I can’t believe its true

The pounding I feel in my heart

The hoping that we’ll never part

I can’t believe this is really happening to me

I close my eyes and count to ten

And when I open them you’re still here

I close my eyes and count again

I can’t believe it but you’re still here

We were strangers a moment ago

With a few dreams but nothing to show

The world was a place

With a frown on its face

And tomorrow was just, I don’t know

But the way you make me feel

The moment I am close to you

Makes today seem so unreal

Somehow I can’t believe its true

Tomorrow will you still be here?

Tomorrow will come but I fear

That what is happening to me

Is only a dream

I close my eyes and count to ten

And when I open them you’re still here

I close my eyes and count again

I can’t believe it but you’re still here

Затворим очи и бројим до десет

(Клајв Вестлејк)

Није због тога како изгледаш

и није због тога како говориш,

није због ствари које кажеш или радиш

да те желим толико.

Нема то никакве везе с вином

или музиком која ми плави мисли,

јер никад пре нисам био тако сигуран

да си ти она коју сам сањао да ћу пронаћи.

То је због тога како се осећам

оног трена кад сам близу тебе.

То је толико нестварно

да не могу да верујем да је тако.

Лупање срца које осећам,

нада да се никад нећемо растати,

не могу да верујем да ми се то стварно догађа.

Затворим очи и бројим до десет

и кад их отворим ти си још ту.

Затворим очи и бројим поново,

не могу да верујем, али још си ту.

Били смо странци до малопре,

с нешто снова, али ничим конкретним.

Свет је био место с намрштеним лицем,

а сутра је било само... не знам.

Али то како се осећам

оног трена кад сам близу тебе

чини да данас постане нестварно,

некако не верујем да постоји.

Хоћеш ли сутра још бити ту?

Сутра ће доћи, а ја се бојим

да је ово што ми се догађа само сан.

Затворим очи и бројим до десет

и кад их отворим ти си још ту.

Затворим очи и бројим поново,

не могу да верујем, али још си ту.

(превео Гаврило Дошен)

СВЕ ШТО ЖЕЛИМ СИ ТИ / ALL I WANT IS YOU

All I Want Is You

(Paul David Hewson)

You say you want

Diamonds on a ring of gold

You say you want

Your story to remain untold

But all the promises we make

From the cradle to the grave

When all I want is you

You say you'll give me

A highway with no one on it

Treasure just to look upon it

All the riches in the night

You say you'll give me

Eyes in a moon of blindness

A river in a time of dryness

A harbour in the tempest

But all the promises we make

From the cradle to the grave

When all I want is you

You say you want

Your love to work out right

To last with me through the night

You say you want

Diamonds on a ring of gold

Your story to remain untold

Your love not to grow cold

All the promises we break

From the cradle to the grave

When all I want is you

All I want is... You

All I want is... You

Све што желим си ти

(Пол Дејвид Хјусон)

Кажеш да желиш

дијаманте на златном прстену,

кажеш да желиш

да твоја прича остане неиспричана.

Али чему сва обећања која дајемо,

од колевке па до гроба,

кад све што желим си ти.

Кажеш да ћеш ми дати

аутопут на ком нема никог,

благо које је само за гледање,

сва богатства ноћи.

Кажеш да ћеш ми дати

очи на месечини слепила,

реку у времену суше,

луку у бури.

Али чему сва обећања која дајемо,

од колевке па до гроба,

кад све што желим си ти.

Кажеш да желиш

да твоја љубав буде како треба,

да траје са мном кроз ноћ.

Кажеш да желиш

дијаманте на златном прстену,

кажеш да желиш

да твоја прича остане неиспричана,

да се твоја љубав не охлади.

Али чему сва обећања која кршимо,

од колевке па до гроба,

кад све што желим си ти.

Све што желим... си ти.

Све што желим... си ти.

(превео Гаврило Дошен)

ВЕЧЕ ПАДА / EVENING FALLS

Evening Falls

(Roma Ryan)

When the evening falls and the daylight is fading,

from within me calls - could it be I am sleeping?

For a moment I stray, then it holds me completely.

Close to home  - I cannot say.

Close to home - feeling so far away.

As I walk the room there before me a shadow

from another world where no other can follow.

Carry me to my own, to where I can cross over...

Close to home - I cannot say.

Close to home - feeling so far away.

Forever searching; never right,

I am lost in oceans of night.

Forever hoping I can find memories,

those memories I left behind.

Even though I leave will I go on believing

that this time is real - am I lost in this feeling?

Like a child passing through, never knowing the reason.

I am home - I know the way.

I am home- feeling oh! so far away.

Вече пада

(Рома Рајан)

Кад вече пада и дан бледи,

из мене дозива – је ли могуће да сањам?

На трен одлутам, а онда ме обузме потпуно.

Близу куће – не могу да кажем.

Близу куће – а тако далеко.

Док улазим у собу преда мном је сенка

из другог света, где нико не иде.

Носи ме мојима, тамо где могу да пређем...

Близу куће – не могу да кажем.

Близу куће – а тако далеко.

Вечито тражим, никад нисам у праву,

изгубљена у океанима ноћи.

Вечито се надам да ћу наћи сећања,

која сам оставила иза себе.

Иако одлазим, хоћу ли и даље веровати

да је овог пута стварно

– јесам ли изгубљена у том осећању?

Као дете пролазим, никад не знам разлог.

Код куће сам – знам пут.

Код куће сам – а тако далеко.

(превео Гаврило Дошен)