AS LONG AS THERE IS YOUR GENTLE EYE / СВЕ ДОК ЈЕ ТВОГА БЛАГОГ ОКА

Све док је твога благог ока

(Милорад Петровић)

Све док је твога благог ока

и усана твојих сласт,

небо је моје плаво,

а живот вечно млад.

Сваки куцај срца твога

ја разумем знај.

Чиста је оно суза

што у оку твоме сја.

За твог лика рајски плам

живот ћу радо теби да дам.

Until there is your gentle eye

(Milorad Petrović)

As long as there is your gentle eye

And the sweetness of your lips,

My sky is blue,

And life is eternally young.

Know that I understand

Every beat of your heart.

Pure is the tear

That glistens in your eye.

For the heavenly glow of your face

I shall gladly give my life to you.

(translated by Gavrilo Došen)

САМО ТИ / ONLY YOU

Only You

(Vincent John Martin)

Looking from a window above

It's like a story of love, can you hear me?

Came back only yesterday

I'm moving farther away, want you near me

All I needed was the love you gave

All I needed for another day

And all I ever knew, only you

Sometimes when I think of her name

When it's only a game and I need you

Listen to the words that you say

It's getting harder to stay when I see you

All I needed was the love you gave

All I needed for another day

And all I ever knew, only you

This is going to take a long time

And I wonder what's mine, can't take no more

Wonder if you'll understand

It's just the touch of your hand behind a closed door

All I needed was the love you gave

All I needed for another day

And all I ever knew, only you

Само ти

(Винсент Џон Мартин)

Гледајући с прозора одозго

личи на љубавну причу, чујеш ли ме?

Тек што сам се вратио јуче,

идем даље, желим те поред мене.

Све што ми треба је љубав што си ми дала

све што ми треба за још један дан,

и све што сам икад знао – само ти.

Понекад, кад се сетим њеног имена,

само као игра, а требаш ми ти,

слушам речи које говориш,

теже ми је да останем кад те видим.

Све што ми треба је љубав што си ми дала

све што ми треба за још један дан,

и све што сам икад знао – само ти.

Ово ће мало потрајати

и питам се шта је моје, не могу више.

Питам се хоћеш ли разумети,

јер то је само додир твоје руке

иза затворених врата.

Све што ми треба је љубав што си ми дала

све што ми треба за још један дан,

и све што сам икад знао – само ти.

(превео Гаврило Дошен)

THOUSAND YEARS / ХИЉАДУ ГОДИНА

Хиљаду година

(Зоран Костић)

Знам кад бих живео хиљаду година

цео би ми живот стао у један дан...

А један позив мења све,

а један позив мења све...

Хиљаду година...

Не желим да живим хиљаду година

хоћу сад и хоћу све...

А један позив мења све,

а један позив мења све...

Thousand Years

(Zoran Kostić)

I know if I lived a thousand years

my whole life would fit into one day...

And one call changes everything,

and one call changes everything...

Thousand years...

I don’t want to live a thousand years

I want it now and I want it all...

And one call changes everything,

and one call changes everything...

(translated by Gavrilo Došen)

ANESTHESIA / АНЕСТЕЗИЈА

Анестезија

(Милан Младеновић)

Добро знаш сваку реч, сваки знак

како најлакше, најбрже,

најслађе рећи одлазим.

Растемо, пазимо, случајно газимо

твоје најблаже усне кажу одлазим.

Анестезија...

Смеје се зрцало мојим очима,

сребрне бубе зричу одлазим.

Замисли ти си ја, замисли ја сам ти,

отварам очи и кажем одлазим.

Анестезија...

Anesthesia

(Milan Mladenović)

You know well every word, every sign

of what’s the easiest, the fastest,

the sweetest way to say I’m going away.

We grow, we take care, we tread by accident

and your kindest lips are saying I’m going away.

Anesthesia...

The mirror’s laughing at my eyes,

the silver bugs are chirping I’m going away.

Imagine you were me, imagine I was you,

I open my eyes and say I’m going away.

Anesthesia...

(translated by Gavrilo Došen)

DIS / ДИС

Дис

(Бранко Миљковић) 

О моје сунчано порекло та потонула крв

Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица

Нека се земља развенча са сунцем Жица

од воде проденута кроз уши боља је него црв

Отишао Изашао на врата којих нема

У свим водама зелени пси ме траже

Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи

пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема

крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба

у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра

из чијег рамена чудовишне птице вире

Руко испружена према другој обали клони

Ако смо пали били смо паду склони

Овде је ноћ што се животу опире.

Dis

(Branko Miljković)

Oh, my sunny ancestry, that sunken blood

Let the friendship of trees and birds be forgotten

Let the Earth divorce the Sun of Wires

by water put through the eye of a needle it is better than a worm

Gone Went through the door that does not exist

In all the waters the green dogs are looking for me

Here, no one comes, from here no one leaves, warm lies

of the kisses were buried in the sand by this desert where

bloodthirsty silence is preparing, which one should feed with love

in this twisted space whose broken ribs we are

from whose shoulders monstrous birds peek

Hand stretched to other shore droop

If we fell, we had been prone to falling

Here is the night that resists life. 

(translated by Gavrilo Došen)