Friday, December 16, 2011

ПРВИ ПУТ КАД САМ ВИДЕО ТВОЈЕ ЛИЦЕ / THE FIRST TIME EVER I SAW YOUR FACE


The first time ever I saw your face

The first time ever I saw your face
I thought the sun rose in your eyes
And the moon and the stars were the gifts you gave
To the dark and the endless skies, my love

And the first time ever I kissed your mouth
I felt the earth move in my hand
Like the trembling heart of a captive bird
That was there at my command, my love

And the first time ever I lay with you
I felt your heart so close to mine
And I knew our joy would fill the earth
And last till the end of time my love

The first time ever I saw your face
Your face

Први пут кад сам видео твоје лице
(Јуан Мекол)

Први пут кад сам видео твоје лице
Помислио сам да је сунце изашло у твојим очима
А да су месец и звезде поклони које си дала
Тамном и бескрајном небу, моја љубави

А први пут кад сам ти пољубио усне
Осетио сам да се Земља померила у мојој руци
Као уздрхтало срце заробљене птице
Чији сам господар, моја љубави

И први пут кад сам легао с тобом
Осетио сам да ти је срце тако близу моме
И знао сам да ће наша срећа испунити свет
И трајати до краја времена, моја љубави

Први пут кад сам видео твоје лице
Твоје лице

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, December 13, 2011

IF THIS SHOULD BE THE END / АКО ТРЕБА ДА ЈЕ КРАЈ


Ако треба да је крај

Где су они добри анђели чувари,
Што долазе тихо да поправе ствари.
Не видим у мраку лептире и свице,
Да ти склоне косу и осветле лице.

Не видим у мраку прст пред носом,
Јутро стиже умивено росом,
Не чује се чак ни лепет крила,
Глуви је сат.

Ако треба да је крај,
Нека се одмах деси.
Ако треба да је бол,
Скупи га и поднеси.

Ако треба да је живот
Само дубока туга,
Ако ово буде крај,
Знаћу да није љубав.

If this should be the end

Where are those good guardian angels,
Who come quietly to fix things.
In the dark I can’t see the butterflies and fireflies,
Who should put away your hair and light up your face.

I can’t see a finger in front of my nose in the dark,
Morning arrives washed with dew,
Not even the flutter of wings can’t be heard,
It’s the dead hour.

If this should be the end,
Let it happen right now.
If there should be pain,
Gather it and take it.

If life should be
Just a deep sorrow,
If this is the end,
I’ll know it’s not love.

(translated by Gavrilo Došen)

Friday, December 9, 2011

КАД БИ МОГЛА ДА МИ ЧИТАШ МИСЛИ / IF YOU COULD READ MY MIND


If you could read my mind

If you could read my mind, love,
What a tale my thoughts could tell.
Just like an old time movie,
'Bout a ghost from a wishing well.
In a castle dark or a fortress strong,
With chains upon my feet.
You know that ghost is me.
And I will never be set free
As long as I'm a ghost that you can't see.

If I could read your mind, love,
What a tale your thoughts could tell.
Just like a paperback novel,
The kind the drugstores sell.
Then you reached the part where the heartaches come,
The hero would be me.
But heroes often fail,
And you won't read that book again
Because the ending's just too hard to take!

I'd walk away like a movie star
Who gets burned in a three way script.
Enter number two:
A movie queen to play the scene
Of bringing all the good things out in me.
But for now, love, let's be real;
I never thought I could feel this way
And I've got to say that I just don't get it.
I don't know where we went wrong,
But the feeling's gone
And I just can't get it back.

If you could read my mind, love,
What a tale my thoughts could tell.
Just like an old time movie,
'Bout a ghost from a wishing well.
In a castle dark or a fortress strong.
With chains upon my feet.
But stories always end,
And if you read between the lines,
You'd know that I'm just tryin' to understand
The feelin's that you lack.
I never thought I could feel this way
And I've got to say that I just don't get it.
I don't know where we went wrong,
But the feelin's gone
And I just can't get it back!


Кад би могла да ми читаш мисли
(Гордон Лајтфут)

Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Знаш да сам тај дух ја.
И никад нећу бити слободан,
док сам дух ког не видиш.

Кад бих могао да ти читам мисли, љубави,
какву би ми причу оне испричале...
Баш као у џепним романима,
што се продају по самопослугама.
Онда долазиш до дела где почиње патња,
ту сам херој ја.
Али, хероји гину,
а ти нећеш прочитати ту књигу поново,
јер крај ти је сувише тежак!

Отићи ћу као филмски глумац
који страда у сценарију о троуглу.
Улази број два:
Филмска звезда која игра сцену
у којој извлачи оно најбоље у мени.
Али, за сада, љубави, будимо реални.
Никад нисам мислио да ћу се осећати овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.

Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Али, приче се увек завршавају
и, ако читаш између редова,
знаћеш да само покушавам да разумем
осећања која ти недостају.
Никад нисам мислио да ћу се осећати овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.


(превео Гаврило Дошен)