(Aria di Arbace, primo
atto
Vo
solcando un mar crudele
Senza
vele,
E
senza sarte:
Freme
l’onda, il ciel s’imbruna
Cresce
il vento, e manca l’arte;
E
il voler della fortuna
Son
costretto a seguitar.
Infelice!
in questo stato
Son
da tutti abbandonato:
Meco
sola e l’innocenza,
Chi
mi porta a naufragar.
(Арија Арбаћеа,
први чин
опере „Артаксеркс“ Леонарда Винчија,
либрето Пјетро Антонио Доменико Трапаси)
либрето Пјетро Антонио Доменико Трапаси)
Пловим
по окрутном мору
без
једара
и
без снасти.
Таласи
тутње, небо је потамнело,
ветар
се појачава, вештине ми недостаје
и
присиљен сам да се повинујем
вољи
судбине.
Несрећник!
У таквом стању
напуштен
од свих:
Са
мном је само моја невиност,
која
ме води у бродолом.
(превео
Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment