Monday, February 13, 2017



Обала је место
једног пустог сна
тамо идем често
ћутим својим сенкама

Где год погледам
сваку стазу знам
ту смо будни
јутра чекали

Протекло је воде
за живота три
ал никако да оде
оно кад смо били ми

Јутро чекам сам
и у срцу знам
никад више
оне љубави

Узалуд ређају се године
узалуд бројим старе ожиљке
узалуд главу разбијам
и у срцу знам
никад више оне љубави

Ветар јури птице
небом роморе
милују ми лице
место тебе говоре

Очи затварам
видим те и знам
никад више
оне љубави

In vain

Riverside is the place
Of a pipe dream
I go there often
To be silent with my shadows

Everywhere I look
I know every path
Here we used to wait
For mornings awake

So much water has passed
Enough for three lives
But what there was
When there were us
Just can’t pass

I’m waiting for the morning alone
And I know in my heart
Never again such love

Years go by in vain
I count old scars in vain
I rack my brain in vain
For in my heart I know
Never again such love

Wind is chasing birds
They are humming in the sky
Caressing my face
Speaking instead of you

I close my eyes
I see you and I know
Never again such love

(translated by Gavrilo Došen)

No comments:

Post a Comment