НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ СА МНОМ / SOMETHING IS NOT RIGHT WITH ME

Something is not right with me

(Matthew Aveiro, Jonathan Russell,

Matthew Maust, Nathan Willett)

Something is not right with me

Something is not right with me

Something is not right with me

How was I supposed to know?

Something is not right with me

Something is not right with me

Something is not right with me

Trying not to let it show

I tried to call you collect,

You said you would not accept

Your friends are laughing

'Cause nobody uses pay phones

Gave me quarters to select

So I'm on the jukebox again,

People dancing,

Should’ve never chosen 'Girlfriend'

Crash into the people who're sleeping late into the evening

Reach behind they can hardly find their spines

You said did you lack a cause, I try to feel about that

It was smoky but it died in your front yard

You find out who's dating who but, but when it comes to you

One is pullin' us in different ways in the mind

Нешто није у реду са мном

(Метју Авеиро, Џонатан Расел,

Метју Моуст, Нејтан Вилет)

Нешто није у реду са мном

Нешто није у реду са мном

Нешто није у реду са мном

Како сам могао да знам?

Нешто није у реду са мном

Нешто није у реду са мном

Нешто није у реду са мном

Покушавам да не покажем то.

Пробао сам да те зовем на твој рачун,

рекла си да не прихваташ,

твоји пријатељи се смеју

јер нико више не користи говорнице.

Дала си ми новчиће да изаберем

и ево ме опет на џубоксу,

људи плешу,

никако није требало да изаберем „Твоја девојка“.

Налетео сам на људе који су спавали касно увече,

пружали су руке позади, једва да су пронашли кичме.

Рекла си да ти треба неки циљ, пробао сам да саосећам.

Било је задимљено, али умро је у твом дворишту.

Знаш ко све с ким излази, али кад си ти у питању

сви замишљају како се удаљавамо.

(превео Гаврило Дошен)

БАЦИО САМ ЧИНИ НА ТЕБЕ / I PUT A SPELL ON YOU

I put a spell on you

(Jay Hawkins)

I put a spell on you because you're mine

You better stop the things that you do

I ain't lyin', no, I ain't lyin'

I just can't stand it babe

The way you're always runnin' 'round

I just can't stand it, the way you always put me down

I put a spell on you because you're mine…

Бацио сам чини на тебе

(Џеј Хокинс)

Бацио сам чини на тебе, јер ти си моја.

Боље престани да радиш то што радиш,

не лажем те, не лажем те.

Једноставно не могу то да поднесем, душо

то како стално ланзаш около.

Једноставно не могу то да поднесем,

то како ме омаловажаваш...

Бацио сам чини на тебе, јер ти си моја.

(превео Гаврило Дошен)

ДВЕ ДИВНЕ ДУШЕ / DI DUE BELL’ ANIME

Di due bell’ anime

(Coro del secondo atto (Bauci e Filemone)

dell'opera Le feste d'Apollo di Christoph Willibald von Gluck,

su libretto di Giuseppe Maria Pagnini)

Di due bell’ anime

Il fido amore

Fregiar d’ onore

Da noi si vuol.

Cedono a Bauci

Tutte le belle,

Come le stelle

Cedono al sol.

Il buon Filemone

Per fenno egregio

E il sommo fregio

Di questo suol.

Per sì bell’ anime

Il santo Imene

Su queste arene

Discenda a vol.

La pace, e il gaudio

Guidi per mano,

Tenga lontano

L’ affanno, e l’ duol.

Две дивне душе

(Хор из другог чина ("Баукида и Филемон")

опере "Аполонове светковине" Кристофа Вилибалда фон Глука,

либрето Ђузепе Марија Пањини)

Верна љубав
две дивне душе

оперважена је чашћу

коју сви ми желимо.

Поклоните се Баукиди

све ви лепотице,

као што се звезде

клањају Сунцу.

Врли Филемон

мудрости невиђене

као фриз на храму

краси ову земљу.

За такве дивне душе

светиња брака

у арени живота

воздиже се до жудње.

Нека мир и радост,

као руком вођени

од њих одагнају

сваку бригу и бол.

(превео Гаврило Дошен)

И ЕВО ГА, ОНО КАД ОСЕЋАШ ДА ТОНЕШ.../ HERE COMES THAT SINKING FEELING

Here Comes That Sinking Feeling

(Annie Lennox and Davе Stewart)

Have you ever heard the sound of disappointment?

It tangles your head like a winter rose.

Comes up eager and shining

And it likes to leave a scar before it goes.

Here comes that sinking feeling

(Can't keep it to myself)

Nobody hurts me like you do.

You cut into me like a poison dart.

Creep into my sleep at night.

Break into my dreams and tear them apart.

Here comes that sinking feeling...

Have you ever felt the sound of disappointment?

It pounds in your head like hammer blows.

Comes on gentle and smiling.

And it likes to leave a scar...

Here it comes again...

Here comes that sinking feeling...

И ево га, оно кад осећаш да тонеш...

(Ени Ленокс и Дејв Стјуарт)

Јеси некад чула звук разочарања?

Уплиће ти се у главу као зимска ружа,

долази сав раздраган и сјајан,

а воли да остави ожиљак пре него што оде.

И ево га, оно кад осећаш да тонеш...

(не могу то да задржим за себе)

Нико ме не повређује као ти.

Забијаш се у мене као отровна стрела.

Увлачиш ми се у снове

и растураш их у парампарчад.

И ево га, оно кад осећаш да тонеш...

Јеси некад чула звук разочарања?

Удара у глави као чекић,

долази сав нежан и насмејан,

а воли да остави ожиљак.

И ево га, поново,

оно кад осећаш да тонеш...

(превео Гаврило Дошен)

ПА ИПАК / AND YET

And yet

(Gordon Sumner)

This town, this stain on the sunrise,

Disguised in the mist this morning,

It's 8a.m, a seagull shouts a sailor's warning.

This sky, this bend in the river,

Slows down and delivers me, the tide rolls back,

And all my memories fade to black,

And yet, and yet...I'm back.

This town has a strange magnetic pull,

Like a homing signal in your skull,

And you sail by the stars of the hemisphere,

Wondering how in the Hell did ye end up here?

It's like an underground river, or a hidden stream,

That flows through your head, and haunts your dreams,

And you stuffed those dreams in this canvas sack,

And there's nothing round here that the wide world lacks,

And yet, and yet...You're back.

Some nights I'd lie on the deck

and I'd stare at the turning of the stars,

Those constellations hanging up there

from the cables and the rigging,

I'd wonder if she saw the same,

or managed to recall my name,

But why would she ever think of me?

Some boy she loved who fled to sea?

And why waste time debating

whether she'd be waiting for the likes of me?

So ye drift into port with the scum of the seas,

To the dance halls and the brothels where you took your ease!

And the ship's left the dock but you're half past caring,

And ye haven't got a clue whose bed you're sharing.

And your head's like a hammer on a bulkhead door,

And it feels like somebody might have broken your jaw,

And there's bloodstains and glass all over the floor,

And ye swear to God ye'll drink no more,

And yet, and yet...

In truth, it's too late to find her,

Too late to remind her at some garden gate,

Where a servant tells me I should wait,

And perhaps a door's slammed in my face,

My head must be in outer space,

And yet, and yet,

Before the sun has set,

Before the sea,

There may be something else that's waiting for,

The likes of me.

This town, this stain on the sunrise...

Па ипак

(Гордон Самнер)

Овај град, ова флека на свитању,

прерушен у маглу овог јутра,

осам је сати и галеб кричи упозорење морнару.

Ово небо, ова кривина на реци,

успорава ме и носи, осека долази

и сва моја сећања бледе до потпуне таме,

па ипак, па ипак... вратио сам се.

Овај град има неку чудну магнетну привлачност,

као неки сигнал за навођење у твојој глави,

и ти пловиш по звездама хемисфере

питајући се како си, ког ђавола, завршио овде?

Он је као нека подземна река или скривени поток

који тече кроз твоју главу и прогања те у сновима.

Ти си те снове стрпао у овај платнени џак ,

и мада овде нема ничег чега нема у белом свету,

ипак, ипак... вратио си се.

У неким ноћима лежим на палуби

и гледам кретање звезда,

оних сазвежђа која висе са

ужади и снасти,

питам се да ли и она гледа то исто,

и да ли је успела да се сети мог имена,

али зашто би она икада помислила на мене?

На неког момка ког је волела а он побегао на море?

И зашто да траћимо време расправљајући

да ли би она чекала неког као што сам ја?

И тако одлуташ до луке са шљамом са свих мора,

у плесне дворане и борделе где се опушташ!

И брод је испловио с дока али теби скоро да више није ни стало,

и немаш појма с ким делиш кревет.

И глава ти је као чекић на вратима преградног зида,

и осећаш као да ти је неко можда сломио вилицу,

и мрље од крви и срча су свуда по поду,

и кунеш се богом да више нећеш пити,

па ипак, па ипак...

Истину говорећи, прекасно је да је нађеш,

прекасно да је подсетиш на некој баштенској капији,

на којој ти батлер говори да мораш сачекаш,

а можда ти се и врата залупе у лице,

мора да ми је глава у свемиру,

Па ипак, па ипак,

пре него што сунце зађе,

пре мора,

можда постоји још нешто што чека

овакве као што сам ја.

Овај град, ова флека на свитању...

(превео Гаврило Дошен)