Ти
Гледајући како шета сама,
док
је свуда само нежна тама,
верује
да
нестаје.
Разне жеље и понека нада,
сама
је и сиве очи града
узалуд
је
гледају.
Улице се чине као мрачно море,
све
се гаси и још само горе
сећања
што
нестају.
Да ли знаш да људи сви, да све
љубави и сни
трају
само један дан?
Кад
сва прођу надања и кад мину звуци сви
после
свега бићу ја и бићеш ти.
Ти,
усне
и доласци...
Ти,
предуги
заласци...
Ти,
ходаш
и нестајеш.
Ти,
осмех
и кораци...
Ти,
тајне
у поруци...
Ти,
трајеш
и престајеш.
Гледајући како шета сама,
док
је свуда само нежна тама,
верује
да
нестаје.
За тренутак пријатељства
миран
сам и сва проклетства
пристајем
да
подносим.
You
Looking how she’s walking alone,
while
everywhere around there’s only tender darkness,
she
believes
she
disappears.
All sorts of wishes and some
hope,
she’s
alone and the city’s grey eyes
are
looking at her
in
vain.
The streets seem like a dark sea,
everything
is shutting down
and
only the fading memories
are
still burning.
Do you know that all people,
every love and dream,
last
for just a day?
When
all hope is gone and when all sounds die down,
after
everything, there will be me and there will be you.
You,
the
lips and arrivals...
You,
too
long sunsets...
You,
you
walk and disappear.
You,
a
smile and steps...
You,
secrets
in a message...
You,
you
run on and give out.
Looking how she’s walking alone,
while
everywhere around there’s only tender darkness,
she
believes
she
disappears.
For a moment of friendship
I
am calm and I accept
to
bear
all
the curses.
(translated by Gavrilo Došen)
