Узалуд
Обала је место
једног пустог
сна
тамо идем често
ћутим својим
сенкама
Где год погледам
сваку стазу
знам
ту смо будни
јутра чекали
Протекло је
воде
за живота три
ал никако да
оде
оно кад смо
били ми
Јутро чекам
сам
и у срцу знам
никад више
оне љубави
Узалуд ређају
се године
узалуд бројим
старе ожиљке
узалуд главу
разбијам
и у срцу знам
никад више оне
љубави
Ветар јури птице
небом роморе
милују ми лице
место тебе говоре
Очи затварам
видим те и знам
никад више
оне љубави
In vain
Riverside is
the place
Of a
pipe dream
I go there
often
To be silent
with my shadows
Everywhere I
look
I know every
path
Here we used
to wait
For mornings
awake
So much water
has passed
Enough for three
lives
But what there
was
When there
were us
Just can’t
pass
I’m waiting
for the morning alone
And I know
in my heart
Never again
such love
Years go by
in vain
I count old
scars in vain
I rack my
brain in vain
For in my
heart I know
Never again
such love
Wind is chasing
birds
They are humming
in the sky
Caressing my
face
Speaking
instead of you
I close my
eyes
I see you
and I know
Never again
such love
(translated
by Gavrilo Došen)
No comments:
Post a Comment