Sunday, August 2, 2015

BULLET / МЕТАК


Метак
(Милан Младеновић)

Град је појео срца,
град је попио крв.
Сви ови гарави заласци сунца,
који ми праве
рупу у грудима...

Град је појео људе,
град се шири у круг.
Само клизи, клизи, клизи,
клизи, клизи, клизи,
низ стрме улице...

Овај пут би могао
трајати вечно.
Гледати, упијати,
градити, разбијати...

Овај пут би могао
трајати вечно.
Јахати са судбином,
јахати са судбином...

Метак ме неће,
метак мене неће...

Ја сам дете планете,
ја се осећам великим
док спавам овде под мостом,
док једем ђубре са контејнера.
Ја сам грађанин света,
ја купујем заборав.

Брзо, брзо, брзо,
брзо, брзо, брзо,
у гротло свемира...

Bullet
(Milan Mladenović)

The city has eaten hearts,
the city has drunk blood...
All these sooty sunsets
that are making
a hole in my chest...

The city has eaten people,
the city is widening its circle,
it just glides, glides, glides,
glides, glides, glides,
down the steep streets.

This journey
might last forever...
Watching, soaking up,
building, demolishing...

This journey
might last forever...
Riding with destiny,
riding with destiny...

Bullet’s avoiding me,
bullet keeps avoiding me...

I am a child of the planet,
I feel big
while I’m sleeping here under the bridge,
while I’m eating garbage from dumpster.
I’m a citizen of the world,
I’m buying oblivion.

Quickly, quickly, quickly,
quickly, quickly, quickly,
into the pit of the universe…

(translated by Gavrilo Došen)

No comments:

Post a Comment