Monday, May 6, 2013

YOU / ТИ



Ти 
(Бојан Печар

Гледајући како шета сама, 
док је свуда само нежна тама, 
верује 
да нестаје. 

Разне жеље и понека нада, 
сама је и сиве очи града 
узалуд 
је гледају. 

Улице се чине као мрачно море, 
све се гаси и још само горе 
сећања 
што нестају. 

Да ли знаш да људи сви, да све љубави и сни 
трају само један дан? 
Кад сва прођу надања и кад мину звуци сви 
после свега бићу ја и бићеш ти. 

Ти, 
усне и доласци... 
Ти, 
предуги заласци... 
Ти, 
ходаш и нестајеш. 

Ти, 
осмех и кораци... 
Ти, 
тајне у поруци... 
Ти, 
трајеш и престајеш. 

Гледајући како шета сама, 
док је свуда само нежна тама, 
верује 
да нестаје. 

За тренутак пријатељства 
миран сам и сва проклетства 
пристајем 
да подносим. 

You 
(Bojan Pečar

Looking how she’s walking alone, 
while everywhere around there’s only tender darkness, 
she believes 
she disappears. 

All sorts of wishes and some hope, 
she’s alone and the city’s grey eyes 
are looking at her 
in vain. 

The streets seem like a dark sea, 
everything is shutting down 
and only the fading memories 
are still burning. 

Do you know that all people, every love and dream, 
last for just a day? 
When all hope is gone and when all sounds die down, 
after everything, there will be me and there will be you. 

You, 
the lips and arrivals... 
You, 
too long sunsets... 
You, 
you walk and disappear. 

You, 
a smile and steps... 
You, 
secrets in a message... 
You, 
you run on and give out. 

Looking how she’s walking alone, 
while everywhere around there’s only tender darkness, 
she believes 
she disappears. 

For a moment of friendship 
I am calm and I accept 
to bear 
all the curses.

(translated by Gavrilo Došen)