Thursday, April 5, 2012

УВЕЛО ЛИЋШЕ / LES FEUILLES MORTES


Les feuilles mortes

Oh! je voudrais tant que tu te souviennes
Des jours heureux où nous étions amis
En ce temps-là la vie était plus belle,
Et le soleil plus brûlant qu’aujourd’hui
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle
Tu vois, je n’ai pas oublié...

Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Et le vent du nord les emporte
Dans la nuit froide de l’oubli.
Tu vois, je n’ai pas oublié
La chanson que tu me chantais.

C’est une chanson qui nous ressemble
Toi, tu m’aimais et je t’aimais
Et nous vivions tous deux ensemble
Toi qui m’aimais, moi qui t’aimais
Mais la vie sépare ceux qui s’aiment
Tout doucement, sans faire de bruit
Et la mer efface sur le sable
Les pas des amants désunis.

Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Mais mon amour silencieux et fidèle
Sourit toujours et remercie la vie
Je t’aimais tant, tu étais si jolie,
Comment veux-tu que je t’oublie?

En ce temps-là, la vie était plus belle
Et le soleil plus brûlant qu’aujourd’hui
Tu étais ma plus douce amie
Mais je n’ai que faire des regrets
Et la chanson que tu chantais
Toujours, toujours je l’entendrai!


Увело лишће

О, како бих желео да се сетим
оних срећних дана кад смо били пријатељи.
У то време, живот је био лепши,
и сунце је сијало јаче него данас.
Увело лишће се гомила,
Видиш, нисам заборавио...

Увело лишће се гомила,
тако могу и сећања и жаљења.
А северни ветар их носи 
у хладну ноћ заборава.
Видиш, нисам заборавио
песму коју си ми певала.

То је песма што личи на нас,
тебе, која си ме волела, мене, који сам те волео,
нас који смо живели заједно.
Тебе, која ме волиш, мене, који те волим.
Али живот раздваја оне који се воле,
сасвим полако, без буке,
а море брише кораке раздвојених
љубавника на песку.

Увело лишће се гомила,
тако могу и сећања и жаљења.
Али моја тиха и одана љубав
увек се смеши и захваљује животу
што сам те толико волео, што си била тако лепа,
како можеш да желиш да те заборавим?

У то време, живот је био лепши,
и сунце је сијало јаче него данас.
Била си ми најнежнија пријатељица,
али немам зашто да жалим.
А песму коју си певала,
чућу увек, увек!

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment