SONATA / СОНАТА

Соната

(Корнелије Ковач)

У једну ноћ стално се враћам

И опет чујем звук клавира.

Оне сузе, онај смех, једно дете, један човек

И соната...

То су били дуги сати лудих маштања,

Дуги сати у самоћи једне љубави,

Дивне радости што, ето све има сјај

те сонате...

Sonata

(Kornelije Kovač)

I keep coming back to one night

And again I hear the sound of the piano.

Those tears, that laughter, a child, a man

And a sonata…

Those were long hours of crazy daydreaming,

Long hours in solitude of one love,

Beautiful joy because everything

Has the shine of that sonata…

(translated by Gavrilo Došen)