Friday, May 6, 2011

ЗАТВОРИМ ОЧИ И БРОЈИМ ДО ДЕСЕТ / I CLOSE MY EYES AND COUNT TO TEN

I close my eyes and count to ten

It isn’t the way that you look
And it isn’t the way that you talk
It isn’t the things that you say or do
Make me want you so

It is nothing to do with the wine
Or the music that’s flooding my mind
But never before have I been so sure
You’re the someone I dreamed I would find

It’s the way you make me feel
The moment I am close to you
It’s a feeling so unreal
Somehow I can’t believe its true
The pounding I feel in my heart
The hoping that we’ll never part
I can’t believe this is really happening to me

I close my eyes and count to ten
And when I open them you’re still here
I close my eyes and count again
I can’t believe it but you’re still here

We were strangers a moment ago
With a few dreams but nothing to show
The world was a place
With a frown on its face
And tomorrow was just, I don’t know

But the way you make me feel
The moment I am close to you
Makes today seem so unreal
Somehow I can’t believe its true
Tomorrow will you still be here?
Tomorrow will come but I fear
That what is happening to me
Is only a dream

I close my eyes and count to ten
And when I open them you’re still here
I close my eyes and count again
I can’t believe it but you’re still here

Затворим очи и бројим до десет
(Клајв Вестлејк)

Није због тога како изгледаш
и није због тога како говориш,
није због ствари које кажеш или радиш
да те желим толико.

Нема то никакве везе с вином
или музиком која ми плави мисли,
јер никад пре нисам био тако сигуран
да си ти она коју сам сањао да ћу пронаћи.

То је због тога како се осећам
оног трена кад сам близу тебе.
То је толико нестварно
да не могу да верујем да је тако.
Лупање срца које осећам,
нада да се никад нећемо растати,
не могу да верујем да ми се то стварно догађа.

Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.

Били смо странци до малопре,
с нешто снова, али ничим конкретним.
Свет је био место с намрштеним лицем,
а сутра је било само... не знам.

Али то како се осећам
оног трена кад сам близу тебе
чини да данас постане нестварно,
некако не верујем да постоји.
Хоћеш ли сутра још бити ту?
Сутра ће доћи, а ја се бојим
да је ово што ми се догађа само сан.

Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment