Saturday, May 14, 2011

МЕНТАЛНО / MENTALLY


Ментално
(Срђан Гојковић)

Она делује у таласима, не зна ко сам ја.
Зашто никад нисам одрастао нико не схвата.
Хајде мама, хајде мама реци ко сам ја,
зашто тако често мислим да сам девојка?

Ментално ретардирана особа...
Ментално, ја сам ментално ретардиран...

Mentally
(Srđan Gojković)

She works in waves, doesn’t know who I am.
Why I’ve never grown up, nobody understands.
C’mon mom, c’mon mom, tell me who I am,
why I so often think I’m a girl?

Mentally retarded person...
Mentally, I’m mentally retarded...

(translated by Gavrilo Došen)

Sunday, May 8, 2011

ПА ДОБРО? ОТИЋИ ЋУ ДАЛЕКО / EBBEN? NE ANDRÒ LONTANA



Ebben? Ne andrò lontana

Ebben? Ne andrò lontana,
Come va l'eco della pia campana,
Là, fra la neve bianca;
Là, fra le nubi d'ôr;
Laddóve la speranza, la speranza
È rimpianto, è rimpianto, è dolor!

O della madre mia casa gioconda,
La Wally ne andrà da te, da te
Lontana assai, e forse a te,
E forse a te, non farà mai più ritorno,
Nè più la rivedrai!
Mai più, mai più!

Ne andrò sola e lontana,
Come l'eco è della pia campana,
Là, fra la neve bianca;
Ne andrò, ne andrò sola e lontana!
E fra le nubi d'ôr!

Па добро? Отићи ћу далеко
(Луиђи Илика)

Па добро? Отићи ћу далеко,
као ехо црквених звона,
тамо, на далеки снег бели,
тамо, међу облаке од злата.
Тамо где је нада, где је нада
само кајање и жалост!

О, из радосне куће моје мајке
Ла Воли ће отићи од тебе, од тебе.
Довољно далеко, и можда се теби
и можда се теби никад неће вратити
и никад је више нећеш видети!
Никад више, никад више!

Отићи ћу сама и далеко,
као ехо црквених звона,
тамо, на далеки снег бели,
тамо, међу облаке од злата.
Отићи ћу, отићи ћу сама и далеко,
међу облаке од злата!

(превео Гаврило Дошен)

Friday, May 6, 2011

ЗАТВОРИМ ОЧИ И БРОЈИМ ДО ДЕСЕТ / I CLOSE MY EYES AND COUNT TO TEN


I close my eyes and count to ten
(Clive Westlake)

It isn’t the way that you look
And it isn’t the way that you talk
It isn’t the things that you say or do
Make me want you so

It is nothing to do with the wine
Or the music that’s flooding my mind
But never before have I been so sure
You’re the someone I dreamed I would find

It’s the way you make me feel
The moment I am close to you
It’s a feeling so unreal
Somehow I can’t believe its true
The pounding I feel in my heart
The hoping that we’ll never part
I can’t believe this is really happening to me

I close my eyes and count to ten
And when I open them you’re still here
I close my eyes and count again
I can’t believe it but you’re still here

We were strangers a moment ago
With a few dreams but nothing to show
The world was a place
With a frown on its face
And tomorrow was just, I don’t know

But the way you make me feel
The moment I am close to you
Makes today seem so unreal
Somehow I can’t believe its true
Tomorrow will you still be here?
Tomorrow will come but I fear
That what is happening to me
Is only a dream

I close my eyes and count to ten
And when I open them you’re still here
I close my eyes and count again
I can’t believe it but you’re still here


Затворим очи и бројим до десет
(Клајв Вестлејк)

Није због тога како изгледаш
и није због тога како говориш,
није због ствари које кажеш или радиш
да те желим толико.

Нема то никакве везе с вином
или музиком која ми плави мисли,
јер никад пре нисам био тако сигуран
да си ти она коју сам сањао да ћу пронаћи.

То је због тога како се осећам
оног трена кад сам близу тебе.
То је толико нестварно
да не могу да верујем да је тако.
Лупање срца које осећам,
нада да се никад нећемо растати,
не могу да верујем да ми се то стварно догађа.

Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.

Били смо странци до малопре,
с нешто снова, али ничим конкретним.
Свет је био место
с намрштеним лицем,
а сутра је било само... не знам.

Али то како се осећам
оног трена кад сам близу тебе 
чини да данас постане нестварно,
некако не верујем да постоји.
Хоћеш ли сутра још бити ту?
Сутра ће доћи, а ја се бојим
да је ово што ми се догађа
само сан.

Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.

(превео Гаврило Дошен)

Wednesday, May 4, 2011

СВЕ ШТО ЖЕЛИМ СИ ТИ / ALL I WANT IS YOU



All I Want Is You

You say you want
Diamonds on a ring of gold
You say you want
Your story to remain untold

But all the promises we make
From the cradle to the grave
When all I want is you

You say you'll give me
A highway with no one on it
Treasure just to look upon it
All the riches in the night

You say you'll give me
Eyes in a moon of blindness
A river in a time of dryness
A harbour in the tempest

But all the promises we make
From the cradle to the grave
When all I want is you

You say you want
Your love to work out right
To last with me through the night

You say you want
Diamonds on a ring of gold
Your story to remain untold
Your love not to grow cold

All the promises we break
From the cradle to the grave
When all I want is you

All I want is... You
All I want is... You

Све што желим си ти

Кажеш да желиш
дијаманте на златном прстену,
кажеш да желиш
да твоја прича остане неиспричана.

Али чему сва обећања која дајемо,
од колевке па до гроба,
кад све што желим си ти.

Кажеш да ћеш ми дати
аутопут на ком нема никог,
благо које је само за гледање,
сва богатства ноћи.

Кажеш да ћеш ми дати
очи на месечини слепила,
реку у времену суше,
луку у бури.

Али чему сва обећања која дајемо,
од колевке па до гроба,
кад све што желим си ти.

Кажеш да желиш
да твоја љубав буде како треба,
да траје са мном кроз ноћ.

Кажеш да желиш
дијаманте на златном прстену,
кажеш да желиш
да твоја прича остане неиспричана,
да се твоја љубав не охлади.

Али чему сва обећања која кршимо,
од колевке па до гроба,
кад све што желим си ти.

Све што желим... си ти.
Све што желим... си ти.

(превео Гаврило Дошен)

Monday, May 2, 2011

ВЕЧЕ ПАДА / EVENING FALLS


Evening Falls

When the evening falls and the daylight is fading,
from within me calls - could it be I am sleeping?
For a moment I stray, then it holds me completely.
Close to home  - I cannot say.
Close to home - feeling so far away.

As I walk the room there before me a shadow
from another world where no other can follow.
Carry me to my own, to where I can cross over...
Close to home - I cannot say.
Close to home - feeling so far away.

Forever searching; never right,
I am lost in oceans of night.
Forever hoping I can find memories,
those memories I left behind.

Even though I leave will I go on believing
that this time is real - am I lost in this feeling?
Like a child passing through, never knowing the reason.
I am home - I know the way.
I am home- feeling oh! so far away.


Вече пада
(Рома Рајан)

Кад вече пада и дан бледи,
из мене дозива – је ли могуће да сањам?
На трен одлутам, а онда ме обузме потпуно.
Близу куће – не могу да кажем.
Близу куће а тако далеко.

Док улазим у собу преда мном је сенка
из другог света, где нико не иде.
Носи ме мојима, тамо где могу да пређем...
Близу куће – не могу да кажем.
Близу куће а тако далеко.

Вечито тражим, никад нисам у праву,
изгубљена у океанима ноћи.
Вечито се надам да ћу наћи сећања,
која сам оставила иза себе.

Иако одлазим, хоћу ли и даље веровати
да је овог пута стварно
– јесам ли изгубљена у том осећању?
Као дете пролазим, никад не знам разлог.
Код куће сам – знам пут.
Код куће сам – а тако далеко.

(превео Гаврило Дошен)