Monday, January 31, 2011

HELLO, BEASTIE...

Полетио Твити птица жута
од светиње Телетабиленда,
стрипови су мени говорили:
ако л’ волиш царству небескоме
ти се спуштај у кључали метал
и исправи тад нагоре палац,
стани на кров махнитога воза
и подигни песнице високо. 
Тад отреси шлајма са шешира
и поздрави старога другара.
Мораћеш, тако ти Свантевида!

Friday, January 28, 2011

ЗА ЦЕЛУ ГОДИНУ / PA' TODO EL AÑO


Pa'todo el año

Por tu amor que tanto quiero,
y tanto extraño
que me sirvan otra copa y muchas mas
que me sirvan de una vez pa' todo el año
que me pienso seriamente enborrachar

Si te cuentan que vieron muy borracho
orgullosamente diles que es por ti
porque yo tendre el valor de no negarlo
gritare que por tu amor me estoy matando
y sabran que por tus besos me perdi

Para de hoy en adelante
ya el amor no me interesa
cantare por todo el mundo
mi dolor y mi tristeza

Porque se que de este golpe
ya no voy a levantarme
y aunque yo no lo quisiera
voy a morirme de amor.

За целу годину
(Хозе Алфредо Хименез)

За твоју љубав коју тако желим
и која ми тако недостаје,
дозволи да још једну чашу наспем,
да наспем једну за целу годину,
јер хоћу да се озбиљно напијем.

Кад видиш да сам стварно пијан,
с поносом им реци да је то због тебе,
јер ћу тада смети да не порекнем.
И викаћу да се због твоје љубави убијам,
а они ће знати да сам 
због твојих пољубаца изгубио битку.

Од данас ме љубав више не занима,
о мом болу целом свету ћу певати.
Због овог ударца нећу више устати,
јер иако не желим, умрећу због љубави.

(превео Гаврило Дошен)

Thursday, January 27, 2011

LETTER ON TORMENT / СЛОВО О МУКАМА

 

СЛОВО О МУКАМА

Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајње муке
собом сам мучен од очајања.

LETTER ON TORMENT

I blended into witless mob
and leveled with them,
being destitute of good deeds
and rich in desire,
fulfilled with shame,
deprived of God’s freedom,
condemned by God,
mourned by angels,
laughed at by furies,
shaped by my own consciousness,
disgraced by the evil deeds of mine.

Before death I am dead,
before Judgment I judge myself,
before endless torment
I torment myself by despair.

(translated by Gavrilo Došen)

Sunday, January 23, 2011

PERMAFROST


Нисам тражио, а нашао сам у себи труо храст,
а без крзна сам и без бујице речи,
Милане, кад бих само могао
да те зовем „брате“...

А не могу ни то,
ни да изађем из себе,
ни било шта друго.

И шта сад да радим?
Ти ми реци,
шта није у реду са овим светом?

Осим мене, наравно...

Wednesday, January 19, 2011

СМРТ И НОЋ И КРВ / DEATH AND NIGHT AND BLOOD


Death And Night And Blood

When I saw that sparta in his eyes
Young death is good
And we decided that to die
there was no greater love

Hey little baby 
don't you lean down low
Your brain's exposed 
and it's starting to show
Your rotten thoughts
YEUCH!

I was attracted to a night torchlight parade
And there I came
Home is a black leather jacket
fitting sweetly to my brain

I will force my body
to be my weapon and my statement, so

Death and night and blood
Death and night and blood...

Смрт и ноћ и крв
(Хју Корнвел )

Кад сам видео ту Спарту у његовим очима
млада смрт је добра.
И одлучили смо да од умирања
нема веће љубави.

Еј, мала
не сагињи се ниско
показујеш мозак
у ком се виде
твоје покварене мисли,
БЉАК!

Привукла ме је ноћна бакљада
и ту сам дошао.
Дом је црна кожна јакна
која баш паше мом мозгу.

Натераћу тело
да ми буде оружје и порука, зато

Смрт и ноћ и крв
Смрт и ноћ и крв...

(превео Гаврило Дошен)

ОЋУ ДА САМ УРАЂЕН / I WANNA BE SEDATED


I Wanna Be Sedated

Twenty-twenty-twenty four hours to go I wanna be sedated
Nothin' to do and nowhere to go-o-oh
I wanna be sedated
Just get me to the airport
put me on a plane
Hurry hurry hurry before I go insane
I can't control my fingers
I can't control my brain
Oh no no no no no

Twenty-twenty-twenty four hours to go I wanna be sedated
Nothin' to do and nowhere to go-o-o I wanna be sedated
Just put me in a wheelchair get me to the show
Hurry hurry hurry before I go loco
I can't control my fingers
I can't control my toes
Oh no no no no no

Ba-ba-bamp-ba ba-ba-ba-bamp-ba I wanna be sedated
Ba-ba-bamp-ba ba-ba-ba-bamp-ba I wanna be sedated

Оћу да сам урађен
(Џои Рамоун)

Оћу да сам урађен 24 часа нон-стоп,
ништа да не радим, нигде да не идем,
оћу да сам урађен.
Само ме одведите на аеродром,
ставите ме у авион,
брже, брже, брже, док не одлепим,
не могу да мрдам прсте,
не могу да мислим,
о не, не, не, не, не...

Оћу да сам урађен 24 часа нон-стоп,
ништа да не радим, нигде да не идем,
оћу да сам урађен.
Само ме ставите у колица, водите ме на шоу,
брже, брже, брже, док не прснем,
не могу да мрдам прсте,
ни на рукама ни на ногама,
о не, не, не, не, не...

Ба-ба-бам-ба ба-ба-ба-бам-ба, оћу да сам урађен.
Ба-ба-бам-ба ба-ба-ба-бам-ба, оћу да сам урађен...

(превео Гаврило Дошен)

Saturday, January 15, 2011

LIVIN' IN A DITCH



livin' in a ditch
life's a bitch
I wanna be like
Buchanan Mitch

livin' in a gutter
you don't get smarter
I wanna be like
Jimmy Carter

livin' in a cesspool
for sure it ain't cool
I wanna be like
Peter  O'Toole

livin' in a sewer
the days are fewer
I wanna be like
James Dewar

livin'  in cloaca
can't stand the ache
I wanna go to the
fuckin' Jamaica

Friday, January 14, 2011

МАЛОМ ПОЉСКОМ ДЕЧАКУ / TO THE LITTLE POLISH BOY



TO THE LITTLE POLISH BOY STANDING WITH HIS ARMS UP

I would like to be an artist
So I could make a Painting of you
Little Polish Boy

Standing with your Little hat
on your head
The Star of David
on your coat
Standing in the ghetto
with your arms up
as many Nazi machine guns
pointing at you

I would make a monument of you
and the world who said nothing

I would like to be a composer
so I could write a concerto of you
Little Polish Boy

Standing with your Little hat
on your head
The Star of David
on your coat
Standing in the ghetto
with your arms up
as many Nazi machine guns
pointing at you

I would write a concerto of you
and the world who said nothing

I am not an artist
But my mind had painted
a painting of you

Ten Million Miles High is the Painting
so the whole universe can see you Now
Little Polish Boy

Standing with your Little hat
on your head
The Star of David
on your coat
Standing in the ghetto
with your arms up
as many Nazi machine guns
pointing at you

And the World who said nothing

I'll make this painting so bright
that it will blind the eyes
of the world who saw nothing

Ten billion miles high will be the monument
so the whole universe can remember of you
Little Polish Boy

Standing with your Little hat
on your head
The Star of David
on your coat
Standing in the ghetto
with your arms up
as many Nazi machine guns
pointing at you

And the monument will tremble so the blind world
Now
will know
What fear is in the darkness

The world
Who said nothing

I am not a composer
but I will write a composition
for five trillion trumpets
so it will blast the ear drums
of this world
The world's
Who heard nothing

I am
Sorry
that
It was you
and
Not me

МАЛОМ ПОЉСКОМ ДЕЧАКУ ШТО СТОЈИ СА РУКАМА УВИС
(Петер Фишл)

Волео бих да сам сликар
па да могу да те насликам
мали пољски дечаче

Како стојиш са својим малим
качкетом на глави
Давидовом звездом на капуту
стојиш у гету
са рукама увис
док су нацистичке машинке
уперене у тебе.

Направио бих споменик теби
и свету који није рекао ништа.

Волео бих да сам композитор
па да напишем концерт за тебе
мали пољски дечаче

Како стојиш са својим малим
качкетом на глави
Давидовом звездом на капуту
стојиш у гету
са рукама увис
док су нацистичке машинке
уперене у тебе.

Написао бих концерт о теби
и свету који није рекао ништа.

Нисам сликар
али сам у глави
насликао слику тебе

Десет милиона километара високу слику
тако да цела васиона може да те види
мали пољски дечаче

Како стојиш са својим малим
качкетом на глави
Давидовом звездом на капуту
стојиш у гету
са рукама увис
док су нацистичке машинке
уперене у тебе.

И свет који није рекао ништа.

Насликаћу ту слику да буде
тако светла да заслепи
свет који није видео ништа.

Десет милиона километара биће висок споменик
тако да цела васиона може да те запамти
мали пољски дечаче

Како стојиш са својим малим
качкетом на глави
Давидовом звездом на капуту
стојиш у гету
са рукама увис
док су нацистичке машинке
уперене у тебе.

И споменик ће се трести тако да ће слепи свет
знати
какав страх је у тами

Свет
који није рекао ништа.

Нисам композитор
али ћу написати композицију
за пет билиона труба
које ће пробити бубне опне
овог света
света који није чуо ништа.

Извини
што си то био ти
а не ја.

(превео Гаврило Дошен)

Sunday, January 9, 2011

ЉУБАВ ЋЕ НАС РАСТРГНУТИ / LOVE WILL TEAR US APART


Love will tear us apart

When the routine bites hard
And ambitions are low
And the resentment rides high
But emotions won't grow
And we're changing our ways
Taking different roads
Then love, love will tear us apart again

Why is the bedroom so cold
Turned away on your side?
Is my timing that flawed
Our feelings run dry?
Yet there's still this appeal
That we've kept through our lives
Love, love will tear us apart again

Do you cry out in your sleep
All my failings exposed
Get a taste in my mouth
As desperation takes hold
Is it something so good
Just can't function no more?
When love, love will tear us apart again

Љубав ће нас растргнути

Кад рутина шчепа
а тежње су мале,
огорчење расте,
а осећања не.
Мењамо се и крећемо
различитим путевима.
Тада ће нас љубав растргнути поново.

Зашто је соба тако хладна,
окренула си се на своју страну?
Јесам ли толико промашио тренутак,
је ли нам тако мало поштовања остало?
Ипак још постоји привлачност
коју смо сачували у нашим животима.
Али љубав ће нас растргнути поново.

Плачеш у сну
све моје слабости су огољене.
У устима ми је горчина
док ме обузима очај
што нешто тако добро
просто мора да престане
када љубав нас растргне поново.

(превео Гаврило Дошен)
   

ДЕЦЕНИЈЕ / DECADES


Decades

Here are the young men, the weight on their shoulders
Here are the young men, well where have they been?
We knocked on the doors of Hell's darker chamber
Pushed to the limit, we dragged ourselves in
Watched from the wings as the scenes were replaying
We saw ourselves now as we never had seen
Portrayal of the trauma and degeneration
The sorrows we suffered and never were free

Where have they been?

Weary inside, now our heart's lost forever
Can't replace the fear, or the thrill of the chase
Each ritual showed up the door for our wanderings
Open then shut, then slammed in our face

Where have they been?
Where have they been?

Деценије

Ево младића, са бременом на раменима,
Ево младића, па где су били до сада?
Куцали смо на врата мрачнијих одаја пакла
Гурали смо до краја и увукли се унутра.
Гледали смо са стране како се сцене понављају
Видели смо себе како се никада нисмо видели.
Слика ране и изопачења
Патњи кроз које смо прошли, никад слободни.

Где су били?

Потрошени изнутра, заувек изгубљених срца
Не можемо ничим да заменимо страх
или узбуђење од потере.
Сваки ритуал претворио се у врата за лутања
Која су се отворила, затворила,
а онда нам се залупила у лице.

Где су били?
Где су били?

(превео Гаврило Дошен)

Wednesday, January 5, 2011

НЕ ЖАЛИМ НИ ЗА ЧИМ / NON, JE NE REGRETTE RIEN


Non, je ne regrette rien 

Non, rien de rien
Non, je ne regrette rien
Ni le bien qu'on m'a fait
Ni le mal, tout ça m'est bien égal
Non, rien de rien
Non, je ne regrette rien
C'est payé, balayé, oublié
Je me fous du passé

Avec mes souvenirs, 
j'ai allumé le feu
Mes chagrins, mes plaisirs, 
je n'ai plus besoin d'eux
Balayées les amours, 
avec leurs trémolos
Balayées pour toujours, 
je repars à zéro

Non, rien de rien
Non, je ne regrette rien
Ni le bien qu'on m'a fait
Ni le mal, tout ça m'est bien égal
Non, rien de rien
Non, je ne regrette rien
Car ma vie car mes joies
Aujourd'hui,
ça commence avec toi

Не жалим ни за чим
(Мишел Вокéр)

Не, баш ни за чим,
ни за чим не жалим.
Ни за добром које су ми чинили
ни за злом, све ми је то исто.

Не, баш ни за чим,
ни за чим не жалим.
Плаћено је,
избрисано, заборављено,
брига ме за прошлост.

Од сећања сам
запалио ватру,
јер моје туге, моје радости,
не требају ми више.
Избрисао сам љубави
и све њихове дрхтаје
Избрисао сам их заувек,
почињем од нуле.

Не, баш ни за чим,
ни за чим не жалим.
Ни за добром које су ми чинили
ни за злом, све ми је то исто.

Не, баш ни за чим,
ни за чим не жалим.
Јер мој живот, моја радост
данас
почиње са тобом.

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, January 4, 2011

MON COEUR S'OUVRE À LA VOIX


Још те чекам, јер једино ти знаш
куда поћи по земљи чуда иза огледала.

И једино ти имаш златну нит
за излаз из лавиринта.

И било да сам у ковчегу Дејвија Џонса,
или негде на бескрајном снегу,

твој глас отвара моје срце,
а твој ме додир враћа у људски облик.

Sunday, January 2, 2011

ШТА МОЖЕМО ДА УРАДИМО? / WHAT CAN WE DO?

Charles Bukowski / Чарлс Буковски


what can we do?

at their best, there is gentleness in Humanity.
some understanding and, at times, acts of
courage
but all in all it is a mass, a glob that doesn't
have too much.
it is like a large animal deep in sleep and
almost nothing can awaken it.
when activated it's best at brutality,
selfishness, unjust judgments, murder.

what can we do with it, this Humanity?

nothing.

avoid the thing as much as possible.
treat it as you would anything poisonous, vicious
and mindless.
but be careful. it has enacted laws to protect
itself from you.
it can kill you without cause.
and to escape it you must be subtle.
few escape.

it's up to you to figure a plan.

I have met nobody who has escaped.

I have met some of the great and
famous but they have not escaped
for they are only great and famous within
Humanity.

I have not escaped
but I have not failed in trying again and
again.

before my death I hope to obtain my
life.

шта можемо да урадимо?

у најбољем случају, у Човечанству има нежности.
нешто мало разумевања и, повремено,
храбрости.
али све у свему, то је маса, која нема
богзна шта.
оно је као велика животиња у дубоком сну
из којег скоро ништа не може да га пробуди.
кад се покрене најбоље је у грубости,
себичности, неправди, убиствима.

шта можемо да урадимо с тим Човечанством?

ништа.

избегавајте га колико год је могуће.
понашајте се према њему као према било чему
што је отровно, зло и безумно.
али пазите. оно има законе који га штите
од вас.
може да вас убије без икаквог разлога.
а да бисте побегли морате бити лукави.
мало их је побегло.

морате сами да смислите план.

нисам упознао никога ко је побегао.

упознао сам неке велике
и славне али они нису побегли
јер су велики и славни једино
у Човечанству.

ја нисам побегао
али нисам престао да стално изнова  
покушавам.

надам се да ћу пре смрти успети да набавим
сопствени живот.

(превео Гаврило Дошен)